UN: Nije dovoljno reći da je kriza s vodom, već da je svet u globalnom bankrotu s vodnim resursima

Regioni širom sveta pogođeni su ozbiljnim problemima sa vodom. Kabul je možda na putu da bude prvi moderni grad koji će ostati bez vode. Meksiko Siti tone brzinom od oko 50 centimetara godišnje, dok su države na jugozapadu SAD u stalnoj borbi oko toga kako da podele sve manju količinu vode iz reke Kolorado.

Globalna situacija sa vodom je toliko ozbiljna da termini poput "krize" ili "stresa" ne uspevaju da prikažu njene razmere, navodi se u izveštaju koji je u utorak objavio Univerzitet Ujedinjenih nacija, a zasnovan je na studiji u časopisu Vodni resursi (Water Resources).

"Ako ovu situaciju stalno nazivate krizom, implicirate da je privremena. To je šok. Možemo ga ublažiti", rekao je autor izveštaja i direktor Instituta za vodu, životnu sredinu i zdravlje Univerziteta UN, Kaveh Madani.

Sa terminom "bankrot", iako je i dalje vitalno popraviti i ublažiti gde je to moguće, "morate se prilagoditi novoj realnosti, novim uslovima koji su restriktivniji nego ranije", rekao je Madani za CNN.

Koncept bankrota vode funkcioniše ovako: Priroda obezbeđuje prinos u vidu kiše i snega, ali svet troši više nego što dobija, crpeći vodu iz reka, jezera, močvara i podzemnih vodonosnika mnogo brže nego što se obnavlja, i zadužuje se. Vrućina i suša izazvane klimatskim promenama pogoršavaju problem.

Posledice su smanjenje reka i jezera, isušivanje močvara, smanjenje vodonosnih slojeva, raspadanje zemljišta i vrtače, dezertifikacija, nestašica snega i topljenje glečera.

Statistika u izveštaju je poražavajuća. Više od 50 odsto velikih jezera na planeti izgubilo je vodu od 1990. godine, 70 odsto glavnih vodonosnih slojeva je u dugoročnom opadanju, površina močvara gotovo veličine Evropske unije je izbrisana u poslednjih 50 godina, a glečeri su se smanjili za 30 odsto od 1970. godine. Čak i na mestima gde su vodni sistemi manje opterećeni, zagađenje smanjuje količinu dostupnu za piće.

"Mnogi regioni žive iznad svojih hidroloških mogućnosti" i sada je nemoguće vratiti se na uslove koji su nekada postojali, rekao je Madani.

To donosi posledice po ljude - skoro četiri milijarde ljudi se suočava sa nestašicom vode najmanje tokom jednog meseca godišnje.

Ipak, umesto da se problem prepozna i prilagodi potrošnja, voda se uzima zdravo za gotovo i "kreditne linije se stalno povećavaju", rekao je Madani.

U gradovima poput Los Anđelesa, Las Vegasa i Teherana podstiče se širenje i razvoj, uprkos ograničenim zalihama vode. "Sve izgleda da je kako treba do trenutka kada nije tako", a onda je prekasno, kaže Madani.

Neki regioni su ozbiljnije pogođeni, navodi se u izveštaju. Bliski istok i Severna Afrika se bore su izuzetno pogođeni zbog nedostatka vode i ekstremne klimatske ranjivosti.

Podaci su alarmantni, ali prepoznavanje bankrota vode može pomoći zemljama da pređu sa kratkoročnog razmišljanja o vanrednim situacijama na dugoročne strategije za smanjenje nepovratne štete, smatra Madani.

Izveštaj poziva na niz akcija, uključujući transformaciju poljoprivrede, najvećeg globalnog potrošača vode, kroz promenu useva i efikasnije navodnjavanje; bolje praćenje vode korišćenjem veštačke inteligencije i daljinske detekcije; smanjenje zagađenja; i povećanje zaštite močvara i podzemnih područja.

"Prihvatanjem realnosti bankrota vode, konačno možemo doneti teške odluke koje će zaštititi ljude, ekonomije i ekosisteme. Što duže odlažemo, deficit će se produbiti", smatra Madani.