Finansiranje proširenja EU prelazi sa IPA fondova u novi instrument za naredni budžet EU

U novom sedmogodišnjem budžetu EU pretpristupno finansiranje namenjeno kandidatima za članstvo više neće biti odvojeno od šire politike susedstva, već deo većeg okvira - novog instrumenta Globalna Evropa, a proširenje će morati da konkuriše drugim hitnim prioritetima Unije, navodi se u analizi Fondacije za evropske progresivne studije (FEPS).

EU je za period 2028-2034. predložila budžet  od 1,9 hiljada milijardi evra pri čemu su za Globalnu Evropu, stub posebno posvećen spoljnim aktivnostima, planirane 215,2 milijarde od čega 43 milijarde za stavku "Proširenje i region Istočnog susedstva".

Uključena je i klauzula o reviziji kako bi se budžet prilagodio budućim pristupanjima EU, piše u analizi "Finansiranje proširenja u višegodišnjem finansijskom okviru 2028-2034".

Prethodno je EU, tokom poslednje dve decenije, pružala pretpristupnu podršku kroz Instrument pretpristupne pomoći (IPA). IPA I iz budžeta EU za period 2007-2013. bila je 11,5 milijardi evra, IPA II (2014-2020.) 12,8 milijardi a IPA III (2021-2027.) 14,16 milijardi u tekućim cenama.

U analizi briselskog nezavisnog instituta navodi se da, iako je alokacija u novom višegodišnjem budžetu EU znatno veća, ona nije ograničena samo na kandidate i potencijalne kandidate za članstvo i mora da pokrije daleko veći i raznovrsniji skup zemalja od kojih se mnoge suočavaju sa dubokim ekonomskim, infrastrukturnim i upravljačkim izazovima.

Instrument Globalna Evropa je velika novina spoljnog finansiranje EU koji apsorbuje nekoliko postojećih tokova finansiranja, uključujući instrument NDICI-Globalna Evropa, IPA III, instrumente za reforme i rast za Zapadni Balkan, za Moldaviju i za Ukrajinu, navodi se.

Sredstva za "Proširenje i region Istočnog susedstva" u novom budžetu EU namenjena su svim kandidatima i potencijalnim kanidatima (Albanija, BiH, Gruzija, Island, Kosovo, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Turska i Ukrajina), kao i partnerima iz Istočnog susedstva Jermeniji i Azerbejdžanu.

Takođe su u toj grupi druge zemlje koje nisu članice EU - Andora, Lihtneštajn, Monako, Norveška, San Marino, Švajcarska, UK i Vatikan.

Prema predlogu, fondovi EU sa te stavke mogli bi da se "usmere i ruskom i beloruskom nezavisnom civilnom društvu i slobodnim medijima, uz puno usklađivanje sa restriktivnim merama" koje je Unija uvela Rusiji i Belorusiji.

Analitičari ukazuju da, uprkos ambicioznom cilju, predlog budžeta ostavlja nerešenim nekoliko važnih pitanja, uključujući to što će finansiranje proširenja morati da konkuriše drugim prioritetima spoljne politike.

Izazovi su i to što su samo delimično zadovoljene ogromne potrebe Ukrajine za rekonstrukciju, kao i uslovljenost na polju migracije koja bi mogla da destablizuje reforme u zemljama kandidatima za članstvo u EU.

Ocenjuje se i da novi pristup donosi veću fleksibilnost, što je prednost, ali i potencijal za nepredvidivost i izazove oko političkog pregovaranja.

Namere Evropske komisije bile su brzo preusmeravanje resursa kao odgovor na krize, smanjenje dupliranja i nuđenje jasnijeg strateškog okvira za potrošnju za spoljnu politiku.  

Međutim, fondovi za proširenje moraće direktno da konkurišu drugim  hitnim prioritetima, poput humanitarne ili razvojne pomoći i klimatskih akcija, i bez ograničavanja bi alokacije za proširenje mogle da budu razvodnjene tokom pregovora ili preusmerene za odgovor na neku krizu.

U analizi se ističe i da na proširenje treba da se gleda kao na stratešku investiciju u stabilnost, otpornost i dugoročni prosperitet EU a ne kao na trošak.

"Međutim, bez odlučnih poboljšanja, i finansijskih i institucionalnih, EU rizikuje da ne ostvari jednu od svojih najtransformativnijih prilika za više decenija", upozoravaju analizičari FEPS.