Holandski sud naredio vladi da zaštiti svoje karipsko ostrvo Boner od klimatskih posledica

Sud u Hagu je danas naredio holandskoj vladi da izradi plan za zaštitu stanovnika malog karipskog ostrva Boner od razornih posledica klimatskih promena.

Okružni sud u Hagu je, u izuzetno oštrom ukoru holandskim vlastima, presudio da je vlada diskriminisala 20.000 stanovnika ostrva jer nije preduzela "pravovremene i odgovarajuće mere" kako bi ih zaštitila od klimatskih promena pre nego što bude prekasno.

"Ostrvo već pati od poplava usled tropskih oluja i ekstremnih padavina, a prema procenama nekoliko istraživača, situacija će se pogoršavati u narednim godinama. Čak i konzervativna predviđanja ukazuju na to da će delovi ostrva biti pod vodom do 2050. godine, već za 25 godina", izjavio je sudija Jerzi Luiten pred punom sudnicom.

Ovaj slučaj pokrenulo je osam stanovnika Bonera, uz podršku ekološke organizacije Grinpis, imajući za cilj da prisili vladu da pruži bolju zaštitu svojim građanima od posledica rastućih temperatura i podizanja nivoa mora, a presuda bi mogla postaviti presedan za slične pravne izazove i u drugim delovima sveta.

U izjavi izdatoj pre donošenja presude, direktorka Grinpisa Holandija Marieke Velekup istakla je da bi "ovo bila pobeda od istorijskog značaja, ukoliko bi sudska presuda naterala državu da preduzme konkretne mere za zaštitu ljudi od ekstremnih vremenskih uslova i drugih posledica klimatske krize".

Slučaj je razmatran u Hagu jer je Boner, uz ostrva Sveti Eustahije i Saba, postao specijalna holandska opština 2010. godine. Stanovnici Bonera, njih 20.000, smatraju se holandskim građanima, na osnovu svoje kolonijalne prošlosti.

Advokati koji zastupaju vladu tvrdili su da Holandija već pravi značajan napredak u borbi protiv klimatskih promena, navodeći smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i mere ublažavanja posledica.

Advokat vlade Edvard Brans rekao je da ovo pitanje treba da rešavaju nacionalne vlasti, a ne sudije.

Međutim, sud je presudio da vladini napori nisu dovoljni, naglašavajući da cilj smanjenja emisija za 55 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 1990. nije bio obavezujući i da nije u potpunosti obuhvatao emisije iz vazdušnog i pomorskog saobraćaja. Sud je takođe ukazao da je vrlo verovatno da Holandija neće ispuniti svoj cilj za 2030. godinu.

Ovo nije prvi put da je Okružni sud u Hagu doneo presudu koja ima veliki značaj za klimatske promene. Isti sud je pre više od deset godina razmatrao prvi deo čuvenog slučaja Urgenda. Taj slučaj okončan je 2019. godine, kada je Holandski vrhovni sud presudio u korist klimatskih aktivista i naložio vladi da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte, što je bio pravni okvir za slične izazove širom sveta.

Presuda u slučaju Urgenda igrala je ključnu ulogu u nedavnim odlukama o klimatskim promenama Evropskog suda za ljudska prava i najvišeg suda UN-a, Međunarodnog suda pravde.

Oba suda su zaključila da nepreduzimanje akcije u borbi protiv klimatskih promena predstavlja kršenje međunarodnog prava.

U poslednjoj deceniji, nivo mora porastao je u proseku za 4,3 centimetra širom sveta, dok je u delovima Pacifika zabeležen i veći porast.

Takođe, planeta se zagrejala za 1,3 stepena Celzijusa od predindustrijskog perioda, zbog sagorevanja fosilnih goriva.