Skano (SZO): Spremnost da se odgovori na javno-zdravstvene pretnje je obaveza
Lokalne zajednice su prva linija odbrane širom Srbije, u 94 izrađeni su planove spremnosti i odgovora na javno-zdravstvene pretnje u vanrednim situacijama, na osnovu metodologije Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koji jasno definišu ključne rizike, načine reagovanja, nadležnosti, prioritete i mere za zaštitu stanovništva tokom vanrednih situacija.
"Putovao sam po celoj državi i uvideo da se rizici razlikuju, naučio sam da je svaka opština jedinstvena. Zato odgovor na vanredne situacije, odnosno priprema mora da razvije u samoj opštini", rekao je predstavnik SZO u Srbiji Fabio Skano, na predstavljanju planova spremnosti i odgovora na javno-zdravstvene pretnje u vanrednim situacija, u Palati Srbija.
On je poručio da "spremnost za vanredne situacija nije nešto što biramo, nego obaveza, a lokalna spremnost nije bitna smo zato što je važna za nju samu, već utiče i na spremnost na nacionalnom nivou, time i na svetskom nivou".
"Zato je jako važno da lokalni planovi spremnosti, za svih 94 opština, postanu deo, integrišu se u nacionalni plan spremnosti. Važno je da sledeći put kada kriza pogodi zemlju, bilo da je to, na primer, poplava ili infekcija virusom zapadnog nila, svi krajevi zemlje, regioni i podregioni budu bolje pripremljeni za tu situaciju", naglasio je Skano.
On je rekao da SZO donosi najbolja iskustva iz celog sveta kako bi pomogli lokalnim zajednicama da sačine planove za svoju konkretnu situaciju, tako da kada do krize dođe svi znaju šta treba da rade, kao i da se nastavi pružanje najvažnijih zdravstvenih usluga, osobama sa hitnim stanjima i onima koji pate od hroničnih bolesti.
Naveo je da je SZO sarađivao sa svakom opštinom individualno u prenošenju iskustva, a kvalitet planova je rezultat ne samo zainteresovanosti na lokalnom nivou, već postojanja političke volje lokalne vlasti da se oni izrade.
Ambasador Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas fon Bekeret je ukazao da kada se desi javno-zdrvstvena kriza građani prvo traže pomoć u sredini gde žive, jer ona ne može odmah da stigne iz velikih gradova, tako da su te sredine prva linija odbrane.
"Za EU je zdravlje u prioritetima, predstavlja osnovno pravo građana, a ne neku privilegiju, fokus je na ravnopravnom pristupu građana i mogućnosti da se leče i pomogne im se", naveo je Bekeret.
Uz opasku da se ne može predvideti kada će se desiti vanredna situacija, naglasio je se zato mora biti spreman u svakom trenutku, jer "ako se ne pripremate neuspeh je siguran".
Generalni sekretar Stalne konferencija gradova i opština Nikola Tarbuk rekao je da su sve lokalni zajednice, u svojim planovima, odredile koja su mi tri rizika najveća i za svaki uradili poseban plan, a neki i više od toga kao na primer Obrenovac gde je urađen i četvrti i to za rizik od poplave.
Predsednik opštine Dimitrovgrad Vladica Dimitrov je rekao da je su urađeni planovi za tri kategorije - respiratorne infekcije kovid, poplave i curenje gasa, jer se opština nalazi na putu gasovoda.
"Planski dokument tog ranga je važan strateški ali i operativni plan, on koordinira međusektorski odgovor i time efikasnost, odnosno direktno spašava živote ljudi. Izuzetno su dobro urađeni, vode vas korak po korak kroz situaciju", objasnio je Dimitrov.
Predsednica opštine Varvarin Violeta Lutovac Đurđević, doktorka po zanimanju, navela je da je ta opština uradila tri plana - za poplave, pandemijski grip i toplotni talas.
Pema njenim rečima, opština je imala vanrednu situaciju pre par godina, ali tada još nije postojao plan zaštite i reakcija, pa se sada precizno vidi koliki je značaj njegovog postojanja.
"Daje se primarna uloga na formiranim Savetima za zdravlje, je on je ključna karika u reakciji, u prepoznavanju raznih situacija koje ugrožavaju, ali i u komunikaciji sa komandantima štabova za vanredne situacije", objasnila je Lutovac Đurđević, navodeći da jasno određuju čija je šta obaveza.
Šef odseka za civilnu zaštitu u gradskoj upravi grada Kraljevo Zdravko Maksimović rekao je da su tu u planovima obrađene tri opasnosti - zemljotres, poplava i grip, navodeći da je iskorišćena metodologija SZO, ali i obogaćena izradom posebnih algoritama i šema postupanja, za svakog pojedinca i institucije, u smanjenu rizika i brzom reagovanju.
"Ovi planovi će, između ostalog, poslužiti kao dobra osnova za dalje planiranje u smislu organizacije simulacija i vežbi", rekao je Maksimović.
Današnji događaj je organizovan u okviru projekta "EU za zdravstveni sistem Srbije". U predstavljanju Planova spremnosti i odgovora na javno-zdravstvene pretnje u vanrednim situacijama učestvovali su i regionalni direktor za vanredne situacije, SZO Evropa, Igor Perehinec stalni predstavnik UNDP Srbiji Jakup Beriš, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije Verica Jovanović, kao i predstavnici ministarstva zdravlja.
Ceo video materijal pogledajte OVDE.
