Ekološke organizacije tuže Evropsku komisiju zbog rudnika litijuma u Portugalu

Ekološke organizacije podnele su tužbu protiv Evropske komisije zbog odluke da rudnik litijuma u Portugalu uvrsti na svoju listu strateških projekata uprkos, kako navode, detaljnim dokazima da projekat predstavlja ozbiljne ekološke, društvene i bezbednosne rizike.

Udruženje lokalnih stanovnika Ujedinjeni u odbrani Kovaš do Barozo (UDCB) i grupa KlajentErt (ClientEarth) saopštili su da su u četvrtak podneli tužbu Evropskom sudu pravde, pošto je Brisel odbio da preispita svoju odluku o projektu Barozo (Barroso), koji razvija londonska kompanija Savana risorses (Savannah Resources).

Oni su upozorili da pristup Komisije "postavlja opasan presedan za zaštitu životne sredine, učešće javnosti i vladavinu prava u EU", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu KlajentErt.

Prema njihovim tvrdnjama, Komisija nije ispunila svoju obavezu da proceni održivost projekta kada ga je označila kao strateški.

"Komisija je previdela očigledne nedostatke u proceni uticaja na životnu sredinu, uključujući uticaj na zaštićene vrste i bezbednost planiranog skladišta jalovine", ocenile su nevladine organizacije.

One tvrde da je odluka Komisije takođe u suprotnosti sa zakonima EU o zaštiti životne sredine i sa obavezom Komisije da nabavlja potrebne sirovine kroz održive rudarske prakse.

Evropska komisija je 2025. godine, u okviru Zakona o kritičnim sirovinama, odobrila 47 strateških projekata u EU i 13 projekata u zemljama izvan Unije. Među njima je i projekat iskopavanja litijuma Jadar u Srbiji.

Dobijanje statusa strateškog projekta znači brže procedure odobrenja i bolji pristup finansijskim sredstvima, a cilj je da EU poveća domaće kapacitete, rudarenje, preradu i reciklažu strateških sirovina ključnih za energetsku tranziciju i time smanji zavisnost od trećih zemalja, pre svega Kine.

EU proizvodi manje od 0,1 odsto svetskog litijuma, a očekuje se da će potražnja za tim metalom porasti na 58.000 tona godišnje do 2030.

U saopštenju organizacija navodi se da obezbeđivanje pristupa kritičnim sirovinama "ne može biti na štetu zaštite životne sredine, učešća javnosti ili prava zajednica".

"Označavanje projekta kao strateškog i od javnog interesa, a istovremeno zatvaranje očiju pred dobro dokumentovanim rizicima po vodu, ekosisteme, ljudsko zdravlje i lokalne izvore prihoda, jednostavno je neprihvatljivo. Energetska tranzicija mora biti zasnovana na zakonu, nauci i pravdi – a ne na političkim prečicama koje ruralne regione pretvaraju u zone žrtvovanja", navodi se u saopštenju.

Resursi minerala spodumen, važnog izvora litijuma, u regionu Barozo na severu Portugala, procenjuju se na više od 39 miliona metričkih tona, što ga čini najvećim takvim nalazištem u Evropi.

Portugalska vlada je prošlog meseca dodelila grant od 110 miliona evra projektu, prenosi Rojters.

Lokalne zajednice u Kovaš do Barozu i dalje se protive projektu, upozoravajući da on ugrožava njihovo zemljište, vodne resurse i tradicionalni način života u regionu koji je prepoznat po svojoj kulturnoj i ekološkoj vrednosti.

Nevladine organizacije su prvo podnele zahtev za internu reviziju projekta, ali je Evropska komisija odgovorila da je odgovornost za ključna pitanja u vezi s nestašicom vode, gubitkom biodiverziteta i bezbednosti rudarskog otpada na nacionalnim vlastima.

"Komisija smatra da je njena uloga, prilikom odobravanja projekta kao održivog na nivou EU, ograničena na uočavanje očiglednih grešaka u prijavama projekata. Komisija je izjavila da će odbiti strateški status samo 'ako je očigledno jasno da projekat ne bi bio sproveden na održiv način'. Nevladine organizacije tvrde da ovaj pristup ignoriše zahteve namenjene zaštiti prirode i ljudskog zdravlja, marginalizujući pogođene zajednice", navodi se u saopštenju.

Nevladine organizacije traže od Evropskog suda da poništi odluku Komisije i razjasni njene obaveze prema Zakonu o kritičnim sirovinama kako bi se osiguralo da projekti koje podržava primenjuju održive prakse rudarstva.

Kompanija Savana risorses, koja je vlasnik rudnika, prvi put je podnela zahtev za ekološku dozvolu 2020. godine i dobila početnu pozitivnu procenu 2023. godine, a imala je cilj da prvu proizvodnju počne do sredine ove godine, međutim proces dobijanja dozvola u Portugalu je još u toku, prenosi Fajnenšel tajms.

Portugalsko javno tužilaštvo je 2023. godine pokrenulo istragu o mogućoj zloupotrebi uticaja u različitim projektima, uključujući koncesiju za istraživanje litijuma za Barozo, koja je dovela do ostavke tadašnjeg premijera Portugala Antonija Košte, koji se sada predsednik Evropskog saveta. Košta je negirao bilo kakva krivična dela.