Beograd daje 75 miliona evra za projekat kompanijama bliskim SNS
Grad Beograd izdvojiće iz budžeta 8,7 milijardi dinara (skoro 75 miliona evra) za nabavku kamera i povezanih sistema namenjenih bezbednosti u školama i vrtićima u okviru projekta "Beograd pametan grad", a posao je dat firmama koje se dovode u vezu sa Srpskom naprednom strankom (SNS) - Prointer i Atlas Security, objavila je Nova ekonomija.
Dokument o kojem se radi je Zaključak Privremenog organa Grada Beograda, tela koje je upravljalo glavnim gradom od kraja oktobra 2023. do juna 2024. godine, a na čijem je čelu bio Aleksandar Šapić, piše Nova ekonomija i podseća da o velikom novcu za projekat "Beograd pametan grad", javnost ne zna gotovo ništa, jer je na njega stavljena oznaka "strogo poverljivo".
Kako je precizirano, Zaključak daje ovlašćenje čelnicima Sekretarijata za obrazovanje, Sekretarijata za poslove odbrane i Sekretarijata za inspekciju da zaključe Okvirni sporazum, vredan 8,7 milijardi dinara (74,6 miliona evra), za nabavku usluga "Uspostavljanje platforme za bezbednost u objektima škola i predškolskih ustanova na teritoriji grada Beograda u okviru projekta 'Beograd pametan grad'".
Gradski sekretari Zaključkom su ovlašćeni da sklope sporazum sa JKP "Infostan tehnologije" i grupom od četiri privatne kompanije: Prointer Sistem, Atlas Security, Energosoft ITSS (ćerka-firma Prointera) i Alef Distribucija Adria.
Dokument nosi datum 29. mart 2024. godine i označen je stepenom tajnosti "strogo poverljivo".
Nova ekonomija podseća da je kompanija Prointer postala je poznata po SNS kol-centru koji je bio smešten u njenim prostorijama uoči decembarskih izbora 2023. godine.
Takođe, SNS je svojevremeno koristila telefonsku centralu ove firme u predizbornoj kampanji, a prema pisanju medija, Prointer je višestruko uvećao prihode nakon dolaska SNS-a na vlast.
Ova firma se dovodila u vezu sa nekadašnjim funkcionerom naprednjaka, bivšim predsednikom Fudbalskog saveza Srbije Slavišom Kokezom koji je nestao iz javnosti nakon što su ga tabloidi 2021. godine optužili za šverc cigareta i pominjali ga u kontekstu navodne pripreme atentata na predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Dodaje se da je Atlas Security privatna firma za obezbeđenje koju mediji dovode u vezu sa SNS zbog brojnih poslova koje dobija od državnih organa i preduzeća.
Alef Distribucija Adria je registrovana za trgovinu na veliko računarima, računarskom opremom i softverima, a u vlasništvu je češke firme Alef Nula, čiji je vlasnik investicioni fond Dibiti iz Praga.
Alef Distribucija Adria dobijala je, zajedno sa Prointerom, javne nabavke od beogradskog Sekretarijata za opšte poslove i Ministarstva pravde, podsetila je Nova ekonomija.
Objašnjeno je i da uspostavljanje platforme za bezbednost u objektima škola i predškolskih ustanova, u okviru projekta "Beograd pametan grad", podrazumeva ugradnju kamera koje pokrivaju ulaze i dvorišta škola i vrtića, kao i njihovo umrežavanje i praćenje iz komandnog centra.
Okvirni sporazum je svojevrstan krovni ugovor, na osnovu kojeg se potom potpisuju pojedinačni ugovori po potrebi naručioca posla, koji traje do isteka određenog roka ili dok se ne potroše predviđena sredstva.
Iz Zaključka se ne vidi koji bi to trebalo da bude rok, a takođe nije poznato da li je u međuvremenu bilo nekih izmena ili aneksa Okvirnog sporazuma, kojima bi bila promenjena vrednost ugovora ili neki drugi njegov element, objavila je Nova ekonomija, uz napomenu da na portalu javnih nabavki nema traga ovom poslu.
Nova ekonomija je poslala i zahtev za informacije o trošenju novca u projektu "Beograd pametan grad" na adrese više gradskih sekretarijata, koji većinom nisu odgovorili, dok je Sekretarijat za poslove odbrane odbio da dostavi podatke sa obrazloženjem da je na njih stavljena oznaka "strogo poverljivo".
Prema zakonu, ova oznaka se određuje "radi sprečavanja nastanka teške štete po interese Republike Srbije".
Početkom ove godine, prema podsećanju Nove ekonomije, zamenica gradonačelnika Vesna Vidović rekla je za RTS da bi do marta video nadzor trebalo da bude postavljen u svim beogradskim vrtićima, dok u osnovnim školama već funkcioniše više od 5.000 kamera.
Kazala je da dešavanja na kamerama prate licencirani operateri.
Ona nije navela ko tačno obavlja nadzor, ko je nabavio kamere, integrisao sistem i koliko sve to košta.
Teme
Ekonomija
