Forbs Srbija: Posle tužbe Deleza konkurencija ne sprema sličan plan
Nakon što je kompanija "Ahold Delhaize" (Delez) zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog nametnutih marži u Srbiji, kompanije Lidl i Univerexport nemaju takve planove, objavio je danas Forbs Srbija.
Ograničene marže u ukupno pola godine uticale su na poslovanje svih trgovinskih lanaca u Srbiji, a Delez traži zaštitu investicija, jer kako tvrdi, ograničena marža pogodila je 85 odsto asortimana, te da su zatvorili 25 radnji i uzdržaće se od daljih investicija u ovoj godini.
Forbs je istražio da li će i drugi trgovinski lanci u Srbiji zaštitu svojih interesa zatražiti pred domaćim sudovima ili eventualno stranim arbitražama, pa su pitanja poslali na adrese pet najvećih, što domaćih, što stranih trgovaca, a odgovorila su dva.
Iz kompanije Lidl kažu da očekuju da tržište posluje u slobodnoj ekonomiji i da neće pokretati pravne postupke.
"Kompanija Lidl poštuje zakonske i ostale regulative na svim tržištima na kojima posluje, što je slučaj i sa Uredbom o posebnim uslovima za obavljanje trgovine. Verujemo da su konkurencija i slobodno formiranje cena, kao i fer odnos u celom lancu snabdevanja, najbolji mehanizmi za postizanje dugoročne stabilnosti i kvaliteta usluge i proizvoda za krajnje potrošače", rekli su iz kompanije.
Izrazili su razumevanje za kompleksnu ekonomsku situaciju njihovih potrošača i lokalnih dobavljača stoga "nećemo pokretati pravne postupke, sa očekivanjem da tržište nastavi da posluje u slobodnoj ekonomiji".
Iz Univerexporta su rekli da je njihov fokus na stabilnom poslovanju i redovnom snabdevanju potrošača, uz poštovanje važećih propisa.
Država je marže ograničila uredbom od 1. septembra 2025. koja važi do kraja februara 2026. i odnosi se na oko 20.000 proizvoda, to su pre svega osnovne životne namirnice, kućna hemija i higijena.
Tokom tih šest meseci najviša stopa marže ne može da bude veća od 20 odsto.
"Još pre primene uredbe naglasio sam da je moguće da pojedine kompanije tuže državu Srbiju zbog nametanja uredbe koja je bila u suprotnosti sa Zakonom o trgovini. Doneta je u vremenu kada je praktično ugrozila poslovne planove kompanije, jer je osnovno pravilo da se u poslovnu godinu ulazi sa definisanim zakonskim odredbama koje tretiraju navedeno poslovanje", rekao je ekonomista Dragovan Milićević.
Smatra i da Delez može lakše da tuži od nekih drugih igrača na tržištu.
"U svakom slučaju je veoma teško proceniti da li je uredba bila uspešna. Političari će reći da jeste. Potrošači da nisu osetili neku posebnu povoljnost što je sušta istina. Delez može da tuži jer je kompanija, koja pravi 100 milijardi evra prihoda. Domaći politički moćnici ne mogu ništa", ocenio je Milićević.
Njihovo poslovanje u Srbiji je, kako je rekao, tek nešto oko 1,5 do dva odsto ukupnog prometa.
"Sigurno da su odluku zasnovali na čvrstim osnovama. U suprotnom ne bi se poslovno kompromitovali. Bojim se da će Srbija tu izvući deblji kraj", dodao je Milićević.
Naveo je da bi se još neki lanac možda opredelio za tu mogućnost.
"Odnosno možda bi pred sudom ili nekom arbitražom zatražili zaštitu, ali je prednost Deleza kompanijska snaga vlasnika. Većina drugih nije u toj mogućnosti", naveo je on.
On je, povodom najave Deleza o pokretanju međunarodne arbitraže u sudu u Vašingtonu zbog ograničavanja marži uredbom Vlade Srbije, rekao da član 3 BIT sporazuma predviđa da "ugovorne strane neće neosnovanim ili diskriminatornim merama narušiti poslovanje, upravljanje i raspolaganje ulaganjima investitora".
"Upravo na osnovama BIT sporazuma Delez je pokrenuo međunarodnu arbitražu, kako bi zaštitio svoje značajne investicije u Srbiji", rekao je Bogetić.
Dodao je da taj sporazum ukazuje i na "nepredvidivost donetih mera koje ugrožavaju poslovne planove kompanije, utemeljene na jasnim zakonskim odredbama, prilikom ulaska u poslovnu godinu".
Za očekivati je, kako je naveo i insistiranje Deleza, kao aktuelnog tržišnog lidera, i na proceni osnovanosti mera uredbe o maržama, "primarno vezano za relevantne tržišne analize".
Trgovina je, prema njegovim rečima, vrh ledenog brega svake privrede, pa i privrede Srbije, ispod koga u senci postoji i posluje veliki broj "nevidljivih" privrednih subjekata.
"Građani, kupci i potrošači svakodnevno vide samo trgovinu, koja im je 'bliska', vezujući svoj standard gotovo isključivo za ono što vide i kupuju na prodajnim policama. Otuda je trgovina poslovična meta čestih populističkih mera, vezanih za kratkoročno 'dizanje' standarda potrošača. Nakon sankcionisanja trgovine i povratka u realnost tržišnog poslovanja dolaze očekivani troškovi", naveo je Bogetić.
Istakao je da uredbom o ograničavanju marži za hiljade proizvoda i maloprodajnih off-rabata, donetom 1. septembra 2025, koja je naknadno nekoliko puta korigovana, maloprodaja u Srbiji je označena i sankcionisana kao glavni krivac za inflaciju i ugrožen standard građana.
"Brojni trgovci, strani i domaći investitori, su značajno pogođeni ovom uredbom, a sumnjivi su i efekti na podizanje standarda građana", rekao je Bogetić.
Dodao je da je uredbom pogođen i Delez, koji je ocenio njen negativan uticaj na 85 odsto prihoda kompanije, direktan poslovni gubitak, zatvaranje 25 prodajnih objekata, gašenje stotine radnih mesta i obustavljanje investicije, planirane u 2026. godini.
"Poslovni pad kompanije dolazi nakon uspešne 2024, kada je, kako su izjavili, ostvarena neto profitna marža 4,4 odsto", rekao je Bogetić.
Prema rečima Bogetića ograničavanje slobode tržišta širokim merama kontrole cena značajno utiče na reputacioni rizik loše investicione klime na tržištu, sa posebnim akcentom na nepredvidivost poslovnog ambijenta i poslovnih očekivanja investitora.
"Sloboda tržišne utakmice na fer osnovama je imperativ u EU. Da postoje odstupanja od datog principa govori tužba respektabilnog maloprodajnog lanca Špar protiv Mađarske zbog kršenja zakona EU i devastiranja poslovnih operacija dekretima", rekao je Bogetić.
play_arrow
