Vesović (PKS): U osnovi pametnog grada je dobro planiranje i urbanizam
Zamenik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović izjavio je danas na poslednjoj konferenciji "Pametno inženjerstvo za urbani razvoj", da je u osnovi "pametnog grada" dobro planiranje, dobar urbanizam i pravilno razmišljanje o tokovima saobraćaja, dok je u osnovi održivosti i zelene gradnje - energetska efikasnost.
"Ovo su teme koje pogađaju upravo ubrzani razvoj grada poput Beograda, to je dobar primer kako građevinska industrija da razvija ekonomiju. Osnova za budućnost Beograda kao industrijskog uslužnog i turističkog centra je dobar razvoj", rekao je Vesović u PKS na konferenciji organizovanoj u okviru projekta "Nordijski zeleni i pametni gradovi-Izgradnja partnerstva u državama Zapadnog Balkana"..
Taj projekat realizuju ambasade Danske, Finske, Norveške i Švedske u saradnji sa Nordijskom poslovnom alijansom (Nordic Business Alliance).
Vesović je rekao da je sada pravi trenutak za mogućnost dobijanja znanja, informacija i povezivanja s onima koji mogu da utiču na kvalitet gradnje.
"Građevina ne može više funkcionisati, potreba za zelenom gradnjom nije trend, već je u osnovi konkurentnosti svih građevinskih kompanija i razvojnih projekata", rekao je on.
Uz podršku Nordijskog saveta ministara, cilj inicijative je predstavljanje nordijskih iskustava u razvoju pametnih i održivih gradova, podsticanje razmene znanja i tehnologija, kao i jačanje saradnje između nordijskih i lokalnih institucija i kompanija u Srbiji i Crnoj Gori.
Završna konferencija bila je posvećena konceptu pametnih gradova budućnosti, sa posebnim fokusom na primenu novih tehnologija i veštačke inteligencije u njihovom planiranju i razvoju.
Ambasadorka Švedske u Beogradu Šarlot Semelin izjavila je da današnja tema oslikava njihovo usmerenje na inovacije, održivost i partnerstvo.
"Kroz ovaj projekat Nordijske ambasade bi htele da pokažu da pametan urbani razvoj zahteva saradnju između javnog i privatnog sektora i akademske zajednice. Danas ćemo kao vodeći primer predstaviti Rojal Stokholm Siport (Stockholm Royal Seaport) kao vodeći primer Nordijskog planiranja zelenih i pametnih gradova", rekla je ambasadorka novinarima.
Smatra se, kako je dodala, da su te stvari značajne za Zapadni Balkan, budući da se Zapadni Balkan suočava sa brzim urbanim razvojem, zelenom tranzicijom i digitalizacijom građevinarstva.
"Ovaj sektor građevinstarstva je bitan za srpsku ekonomiju, jer čini pet odsto BDP-a, zato smatramo da je jako važno da se malo podobnije pozabavimo efikasnošću, transparentnošću u ovom sektoru", rekla je Semelin.
Na panelu "Značaj pametnog inženjerstva za održivi urbani razvoj" rukovodilac Odeljenja za urbani razvoj, zaštitu životne sredine i komunalne delatnosti – Stalna konferencija gradova i opština Srbije Miodrag Gluščević rekao je da prvo mora da se razume šta je "pametan grad".
"Prvo moramo da razmemo šta je jedan pametan grad i šta je tranzicija koju treba da ostvarimo mi kao društvo, gradovi, lokalne smaouprave kako bi postigli taj cilj i nazvali sebe pametnim gradom. Suština je pametno odlučivanje, planiranje, kao i široki konsenzus oko vizije šta jedna zajednica želi i stavljanje u funkciju svih rsursa u dostizanju tih ciljeva. Mislim da je to pametan grad", rekao je Gluščević.
Na skupu je prikazan primer Stokholma, odnosno Rojal Stokholm Siport, koji je prezentovala strateg za održivost iz tog grada Kristina Salmhofer (Christina Salmhofer) i istakla da je "pametan grad održiv grad", koji podrazumeva planiranje od samog starta.
Kada je reč o preporukama za Srbiju i Zapadni Balkan, Salmhofer je rekla da ne postoji samo jedno rešenje i da zavisi od lokalnih uslova.
"Kada uzmemo u obzir lokalne uslove, treba pre svega videti infrastrukturna rešenja. Na primer u Stokhlomu imamo neke preduslove koji možda ne postoje u drugim gradovima. Ovde (u Srbiji) mora da se preuzme sistem planiranja i neophodno je da se razgovara sa ljudima, stanovnicima, od grada do grada te stvari se razlikuju", rekla je ona.
Izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije Dragana Korica kazala je da cilj da se stremi ka primeru Stokholma, da su zelene zgrade strateški pristup potrebne promene, odnosno transformacije načina na koji se danas gradi u pravcu održivosti.
"Od zgrade polazi održivost, pa umrežavanje kroz infrastrukture, suština je u potrebi da opstanemo kao vrsta i naš biodiverzitet, da gradovi postanu otporni, da se vratimo pešacima. Zelena gradnja jeste prepoznata kroz investitore, koji prate regulativu, što se pozitivno odrazilo na naše domaće kompanije", rekla je Korica.
Istakla je da Srbija ima kontinuirani rast zelenih sertifikovanih zgrada, da se pravilno upravlja tim zgradama, odnosno da je država na dobrom putu, ali da je daleko od Stokholma.
Srbije se obavezala i da kroz Zelenu agendu za Zapadni Balkan učestvuje u ostvarivanju Zelenog dogovora EU koji bi trebalo da kroz niz mera u oblasti klime, energije i mobilnosti, cirkularne ekonomije, sprečavanje zagađenja, održive poljoprivrede i proizvodnje hrane i biodiverziteta, dovede do klimatske neutralnosti.
Zbog toga je za Srbiju važno pametno planiranje, odlučivanje i održivost.
Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.
CEO VIDEO MATERIJAL POGLEDAJTE OVDE.
