Simonović je, za portal pazovacke.rs iz Stare Pazove, rekao da su njegova supruga i desetogodišnja ćerka 15. februara primile uznemirujuće video pozive sa broja stranog operatera, nakon pretnji koje je prethodno on dobio zbog teksta objavljenog u Radaru.
Dodao je da smatra da su članovi njegove porodice bili meta zastrašivanja kako bi prestao da javno govori i piše o temama bezbednosti i radu institucija.
Simonović je naveo da će kćerku i suprugu "dislocirati iz Srbije".
"Ja sam sebe odavno prežalio, prvo na ratištu pa onda u službi. Ja ostajem i nastavljam da se borim protiv vetrenjača. Suprugu, koja je takođe penzionisani major policije, bivši forenzičar Nacionalnog centra za kriminalistiku i ćerku koja pohađa četvrti razred osnovne škole planiram da dislociram iz Srbije jer očigledno nemamo nikakvu zaštitu", poručio je Simonović.
Kako je rekao, slučaj je prijavio Višem javnom tužilaštvu i MUP-u, ali do sada nije dobio odgovor, dok je zahvalio novinarskim udruženjima i organizacijama civilnog društva koje su reagovale i zatražile rasvetljavanje slučaja.
On je ocenio da je bezbednost novinara u Srbiji ozbiljno ugrožena i da zastrašivanje postaje sve češće, uz upozorenje da takve poruke predstavljaju pritisak na sve koji javno govore o organizovanom kriminalu i zloupotrebama u sistemu.
Ocenio je da je, kada je njegova lična bezbednost u pitanju, od strane države odavno „pušten niz vodu“ kao jedan od inspektora koji je bio član Radne grupe za rasvetljavanje ubistava novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.
Simonović je naveo da je od strane starešina SBPOK-a bio mobingovan dok je radio na predmetu Ćuruvija, kao i od MUP-a nije dobio pištolj prilikom odlaska u penziju.
"Niko od trojice inspektora koji su radili na navedenom slučaju, a svi su penzionisani, nema dozvolu za nošenje oružja, a pre objavljivanja autobiografskog romana 'Operativac' pripadnik BIA dao mi je savet da je pametnije da se okrenem crkvi i poklonio mi tri ikone, za mene, za suprugu i za ćerkicu, nazvavši je po imenu", kazao je Simonović.
Dodao je da ga profesionalni i moralni kodeks obavezuju da ne ćuti i citirao francuskog filozoa Žan Pol Sartra: "Svaka reč ima svoje posledice. Svako ćutanje – takođe. U ovakvim vremenima ćutanje je neprihvatljivo".
