EU zbog protivljenja Mađarske nije usvojila nove sankcije Rusiji ni novu veliku pozajmicu Ukrajini

AP Photo/Virginia Mayo

Evropska unija (EU) danas nije uspela da usvoji novi paket sankcija Rusiji ni da odobri novu veliku pozajmicu Ukrajini zbog iznenadnih prigovora Mađarske, izjavila je u Briselu šefica evropske diplomatije Kaja Kalas.

"Nažalost, nismo postigli dogovor o 20. paketu sankcija. To je korak unazad i poruka koju danas nismo želeli da pošaljemo", rekla je Kalas posle sastanka ministara spoljnih poslova članica EU.

Šefovi diplomata članica EU danas su pokušali da postignu dogovor o 20. paketu sankcija Rusiji i o novoj velikoj pozajmici za Kijev, ali nisu ubedili da ubede Mađarsku da podrži najnovije napore Unije usmerene na pomaganje Ukrajini i na primoravanje Rusije da plati ekonomsku cenu za invaziju na tu zemlju započetu pre četiri godine.

Mađarska, koja važi za najviše prorusku članicu EU, zapretila je tokom vikenda da će blokirati donošenje odluka o sankcijama Rusiji i o pozajmici od 90 milijardi evra za Ukrajinu na koju je prethodno pristala.

Budimpešta je navela da neće promeniti stav dok ne bude obnovljena isporuka ruske nafte Mađarskoj preko Ukrajine, koja je obustavljena krajem januara.

Mađarska i Slovačka ne dobijaju rusku naftu od 27. januara, kada je, prema tvrdnjama ukrajinskih zvaničnika, naftovod "Družba" oštećen u ruskom napadu dronovima.

Premijer Mađarske Viktor Orban danas je ponovo izneo nepotkrepljene tvrdnje da Ukrajina namerno zadržava rusku naftu i optužio Kijev da pokušava da sruši njegovu vladu, navodi Asošiejted pres. Obustavu isporuke nafte Orban je nazvao "ukrajinskom naftnom blokadom" i naveo da nju predvodi predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je uoči današnjeg sastanka u Briselu, tokom burnog razgovora sa novinarima, da "niko nema pravo da ugrožava energetsku bezbednost" Mađarske.

Lideri mnogih članica EU, koja odluke donosi jednoglasno, nadali su se da će dogovor o sankcijama i pozajmici biti postignut pre sutrašnje četvrte godišnjice početka ruske invazije na Ukrajinu, tokom koje je poginulo, ranjeno ili nestalo 1,8 miliona vojnika na obe strane.

Kalas je, međutim, još uoči današnjeg sastanka izjavila da ministri spoljnih poslova članica EU verovatno neće uspeti da se dogovore o 20. paketu sankcija, usmerenom na rusku "flotu duhova" koja Moskvi služi za izbegavanje sankcija i na energetske prihode Rusije.

Ona je kritikovala Mađarsku zbog promene stava o novoj velikoj pozajmici Ukrajini, na koju je Budimpešta pristala u decembru. Kalas je rekla da je odstupanje od tog dogovora suprotno ugovorima EU.

EU je do sada poslala Ukrajini 194,9 milijardi evra finansijske pomoći i istovremeno je ograničavala izvoz ključnih energenata Rusije. Gotovo svaka zemlja u Evropi je značajno smanjila ili potpuno obustavila uvoz ruskih energanata otkako je Rusija u februaru 2022. započela invaziju na Ukrajinu.

Međutim, Mađarska i Slovačka, članice EU i NATO-a, nastavile su da uvoze iste ili veće količine ruske nafte i gasa, i dobile su privremeno izuzeće od politike EU koja zabranjuje uvoz ruske nafte, navodi AP.

Orban, pred kojim su neizvesni izbori 12. aprila, vodi agresivnu antiukrajinsku kampanju i optužuje najjaču opozicionu stranku Tisa, koja vodi prema većini anketa, da je u dosluhu sa EU i Ukrajinom sa ciljem da u Budimpešti bude uspostavljena "proukrajinska vlada koja je na strani Brisela i Kijeva".

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski izrazio je uverenje da bi mađarski veto na sankcije i pozajmicu mogao da bude povezan sa Orbanovom žestokom borbom da se zadrži na vlasti, na koju se vratio još 2010. godine.

"Očekivao bih mnogo veću solidarnost od Mađarske prema Ukrajini. Vladajuća stranka je uspela da stvori klimu neprijateljstva prema žrtvi agresije. A sada pokušava da to iskoristi na izborima. To je prilično šokantno", rekao je Sikorski u Briselu.

Povodom četvrte godišnjice početka ruske invazije na Ukrajinu, danas su se oglasili i lideri dve najmoćnije članice EU - nemački kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron.

Merc je apelovao na lidere članica EU da ne odustaju od podrške Ukrajini, rekavši da sada "stoje na raskršću koje bi moglo da bude presudno za dobrobit" cele Evrope.

"Ovaj rat će biti okončan tek kada Rusija više ne bude videla nikakav smisao u tome da ga nastavlja, kada Rusija više ne bude mogla da očekuje dodatne teritorijalne dobitke, kada cena Rusije za ovo ludilo jednostavno postane previsoka. Moramo da presušimo ruske izvore finansiranja rata", kazao je Merc u Berlinu.

Makron je u Parizu, gde se sastao sa finskim predsednikom Aleksanderom Stubom, izjavio da je francuska "odlučnost da nastavi da podržava Ukrajinu - nepokolebljiva".