NVO: Svaka investicija u gas produžava zavisnost i usporava zelenu tranziciju

Nova ulaganja u proširenje gasne infrastrukture i povećanje uvoza gasa nisu u skladu sa ciljevima dekarbonizacije i rizikuju da dodatno povećaju zavisnost od fosilnih goriva, usporavajući održivu energetsku tranziciju, ocenila je Mreža za klimatsku akciju (CAN Europe).

Povodom potpisivanja zajedničke izjave SAD i 12 zemalja centralne i istočne Evrope, među kojima je i Srbija, o tržištu i snabdevanju prirodnim gasom, CAN Jurop podseća da Zelena agenda za Zapadni Balkan jasno obavezuje zemlje regiona da postepeno ukinu fosilna goriva i ubrzaju investicije u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i moderne, fleksibilne energetske sisteme.

"Bilo koja inicijativa usmerena na jačanje tržišta gasa i proširenje gasne infrastrukture nije usklađena sa ciljevima dekarbonizacije postavljenim u okviru Zelene agende za Zapadni Balkan. Iako je energetska bezbednost legitimna briga, sve veće oslanjanje na fosilni gas, uključujući i nove interkonektore i proširene kapacitete uvoza, rizikuje zarobljavanje regiona u dugoročnoj zavisnosti od fosilnih goriva u vreme kada je hitno potreban brz prelazak sa fosilnih goriva u regionu i u celoj Evropi", naveli su iz te organizacije za portal Zelena Srbija agencije Beta.

CAN Jurop je istakao da će se ulaganjima u proširenje gasne infrastrukture finansijski i politički kapital preusmeriti sa rešenja za obnovljive izvore energije i odložiti strukturnu transformaciju potrebnu za klimatsku neutralnost.

"Stoga, istinska energetska bezbednost i pristupačnost mogu proizaći samo iz povećanja efikasnosti, brzog povećanja energije vetra i sunca, poboljšanja integracije mreže, primene fleksibilnih rešenja koja nisu zasnovana na fosilnim gorivima, kao što su skladištenje i odgovor na potražnju, i jačanja regionalne saradnje u oblasti obnovljivih izvora energije, a ne iz produbljivanja zavisnosti od uvoznog gasa", navodi se u odgovoru.

Na Transatlantskom samitu o gasnoj bezbednosti ove sedmice u Vašingtonu, ministri energetike i predstavnici Srbije, Grčke, Bugarske, Mađarske, Poljske, Rumunije, Slovačke, Moldavije, Ukrajine, Hrvatske, Litvanije, Bosne i Hercegovine i SAD potpisali su zajedničku izjavu kojom su se saglasili da će raditi na unapređenju otpornosti tržišta prirodnog gasa i obezbeđivanju sigurnog i pristupačnog snabdevanja prirodnim gasom u istočnoj i centralnoj Evropi.

"Zajedničkom izjavom smo se usaglasili da radimo na obezbeđivanju sigurnog i pristupačnog snabdevanja prirodnim gasom, koristeći postojeću infrastrukturu i po potrebi gradeći novu, kako bi se povećale isporuke gasa i postigli regionalni energetski ciljevi", rekla je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.

Ona je istakla da to ne znači potpuno okretanje samo jednom snabdevaču, već podizanje energetske bezbednosti.

Izgradnjom gasnih interkonekcija prema Severnoj Makedoniji i Rumuniji u naredne dve godine, uz postojeću gasnu interkonekciju Srbija-Bugarska, Srbija radi na diversifikaciji izvora i ruta snabdevanja gasom da bi se stvorili alternativni pravci u slučaju poremećaja ili neizvesnosti.

"Nove investicije u gas rizikuju da postanu zarobljena imovina i uspore pravednu i održivu energetsku tranziciju regiona", istakao je CAN Jurop.

I druge ekološke organizacije su reagovale na novu inicijativu SAD i 12 zemalja centralne i istočne Evrope kojom se, kako navode, promoviše povećanje uvoza američkog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropu.

U zajedničkoj izjavi nekoliko nevladinih organizacija upozorava se da se time samo menja prodavac od koga se nabavlja gas, ali se zadržava zavisnost od fosilnih goriva, i da se time ponavljaju iste greške koje su pokrenule evropsku energetsku krizu.

Eliot Garnije-Karčenti iz organizacije Akcija za hranu i vodu (Food and Water Action Europe) istakao je da formulisanje širenja fosilnog gasa kao "energetske bezbednosti" ignoriše jednostavnu realnost: "Zavisnost od uvoznog gasa, bilo iz Rusije ili SAD, izlaže Evropu nestabilnim globalnim cenama, geopolitičkim šokovima i dugoročnoj infrastrukturnoj vezanosti."

On je podsetio da je EU pre invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, bila 44 odsto zavisna od Rusije za snabdevanje gasom, a da su četiri godine kasnije, SAD na dobrom putu da postanu najveći dobavljač gasa u Evropi, pretekavši Norvešku.

Dijana Maćiaga iz Poljske zelene mreže rekla je da diverzifikacija fosilnih goriva nije diverzifikacija energije i da "zamena jednog dilera drugim ne rešava strukturni problem", nego ga produžava.

"To je takođe politički rizično. Izgradnja dugoročne evropske infrastrukture oko američkog tečnog prirodnog gasa pretpostavlja stabilnog partnera decenijama, pretpostavku koju je autoritarni zaokret američkog režima više puta dovodio u pitanje u poslednjoj godini", kazala je ona.

Denis Žiško iz Arhus centra u Bosni i Hercegovini takođe je ukazao na problematičnost takvog aranžmana sa sadašnjom američkom administracijom.

"Aktuelna administracija u SAD bila je veoma direktna u vezi sa urušavanjem pravnog poretka EU u više oblasti, od podrške krajnje desničarskim političarima, ugrožavanja civilnog društva, slabljenja ekoloških zaštitnih mera EU do napada na digitalne propise", rekao je Žiško.

Gligor Radečić iz mreže Benkvoč (CEE Bankwatch) ukazao je da je "posebno alarmantno" to što su potpisnice zajedničke izjave iskazale posvećenost mobilizaciji izvozno-kreditnih agencija i multilateralnih finansijskih institucija za gasnu infrastrukturu.

"Javni novac bi trebalo da bude usmeren na izgradnju obnovljivih izvora energije, mreža, skladištenja i efikasnosti u EU i susednim zemljama — tehnologija koje se ne mogu koristiti kao oružje ili se njima manipulisati, a koje smanjuju račune i za domaćinstva i za industriju", istakao je Radečić.

 
Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.