Večeras vanredna sednica Skupštine Kosova o ustavnim amandmanima za izbor predsednika
Prethodno je Komisija za zakonodavstvo usvojila ustavne amandmane o tome koje je predložila predsednica Vjosa Osmani kojoj ističe mandat.
Za usvajanje amandmana na Ustav Kosova neophodno je da glasaju dve trećine, odnosno 80 od 120 poslanika parlamenta.
Za amandmane treba da glasaju i najmanje dve trećine, odnosno bar 15 poslanika iz zajednica.
U Odboru Skupštine Kosova za zakonodavstvo je večeras prihvatanju ustavnih amandmana koje je predložila Osmani prethodio sukob poslanika vladajuće stranke i opozicije.
Predsednik tog odbora, opozicioni poslanik Perparim Gruda, govorio je o "žurbi" s glasanjem o tim amandmanima kao "klizanju ka autoritarizmu".
Poslanici vladajućeg Pokreta Samoopredeljenje su rekli da nije važno što su te promene došle na dnevni red posle skoro 15 godina od kada postoje kao predlog i što se predlažu poslednjeg dana roka za izbor novog predsednika Kosova.
Predlog amandmana kojim se uvodi da predsednika Kosova biraju građani, odobrila je posebna ustavna komisija još 2011. godine, dok je 2012. Ustavni sud utvrdio da nisu u suprotnosti sa Ustavom Kosova.
Poznavalac ustavnih i skupštinskih procedura Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta je rekao da i postupak izbora predsednika od strane građana i sadržaj ustavnih amandmana koje je predsednica podnela, pokazuju da to ne rešava sadašnju potencijalnu krizu zbog neizbora predsednika u Skupštini, kako je sada propisano.
On je objasnio da, iako je za ustavne promene potrebno 80 glasova u Skupštini, taj prag je veoma visok i zahteva širok politički dogovor većine i zajednica, a u trenutnim parlamentarnim okolnostima, takvu većinu je izuzetno teško postići.
Cakoli je rekao da čak iako ovi amandmani budu usvojeni, sam njihov tekst predviđa da se predsednički izbori raspisuju najkasnije šest meseci pre kraja redovnog mandata predsednika.
"Ovo pravilo je namenjeno uobičajenoj institucionalnoj situaciji, kada je izborni kalendar predvidiv, a predsednički mandat se bliži kraju. U trenutnim okolnostima, ova formula se ne može primeniti, stoga čak i ako bi amandman stupio na snagu sada, praktično bi se primenjivao od 2031. godine", napisao je na on na Fejsbuku.
Cakoli je naglasio da u sadašnjim okolnostima predlog za direktne predsedničke izbore ne nudi rešenje za trenutnu institucionalnu situaciju.
Naglasio je da, kako bi se izbegla neizvesnost i institucionalni vakuum, svaka ustavna promena zahteva vreme, širok politički konsenzus i jasnu pravnu tranziciju.
"Prelazak na novi model predsedničkih izbora takođe zahteva usvajanje čitavog zakonskog i podzakonskog okvira koji reguliše izborni proces, izbornu administraciju, kandidaturu i mnoge druge aspekte. Izrada i usvajanje ovih akata u tako kratkom roku bilo bi praktično nemoguće. Štaviše, sam Ustavni sud je u svojoj nedavnoj odluci – kada su mnogi nacrti zakona poništeni – naglasio da 'superubrzane' procedure koje izbegavaju redovne zakonodavne standarde, krše pravnu sigurnost", zaključio je Cakoli.
Večeras u ponoć ističe ustavni rok za izbor novog predsednika Kosova.
Za sazivanje sednice parlamenta neophodna su najmanje dva predloga kandidata, što do sada nije obezbeđeno.
Jedini kandidat za predsednika je Gljauk Konjufca, prvi potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova i dijaspore.
