U Banatskom Brestovcu posađeno 2.000 sadnica hrasta lužnjaka u okviru projekta 'Zasadi drvo'
Tokom sedmog ciklusa projekta "Zasadi drvo" na terenu je prikupljeno 337 kilograma semena, posađeno je više od 200.000 sadnica, ozelenjeno je više od 150 hektara zemljišta, a akcije su bile na blizu 50 lokacija širom Srbije, piše u saopštenju kompanije WMG.
Akcija sađenja u Banatskom Brestovcu okupila je zaposlene kompanije WMG, partnere projekta, stručnjake za šumarstvo, volontere i brojne učesnike.
Organizovana je i kreativna radionica vezenja, na kojoj su učesnici izrađivali motive inspirisane šumom, drvećem, cvećem i prolećem, simbolično povezujući kreativnost sa idejom sađenja i očuvanja prirode.
"Dostigli smo ukupno 1,2 miliona posađenih sadnica širom Srbije. Iza tog broja stoji zajednički rad partnera, institucija, stručnjaka, volontera i brojnih građana koji godinama podržavaju projekat. Verujemo da društvena odgovornost treba da ostavi vidljiv trag u prirodi i zajednici", rekla je predstavnica WMG Ana Aleksić.
Dodala je da je zato taj projekat razvijan kao dugoročna inicijativa koja povezuje kompanije, institucije i građane oko zajedničkog cilja da Srbija bude zelenija, zdravija i bogatija šumom.
"Svaka posađena sadnica znači više hlada, čistiji vazduh i dugoročnu korist za generacije koje dolaze. Upravo zato je ozelenjavanje jedan od najkonkretnijih načina da zajedno brinemo o budućnosti. Projekat nastavljamo, sadimo dalje iz godine u godinu i pozivamo sve da se priključe našoj inicijativi ili sličnim inicijativama", rekla je Aleksić.
Projekat "Zasadi drvo", pokrenut 2019. godine, prerastao je u jedan od najvećih ekoloških projekata u Srbiji koji okuplja kompanije, institucije, stručnjake i građane oko zajedničke ideje očuvanja prirode i odgovornijeg odnosa prema životnoj sredini.
Tokom sedam ciklusa projekta realizovane su akcije sađenja na više od 500 lokacija širom Srbije, uz učešće hiljada volontera i partnera.
Najavljeno je da su planirane i mnoge nove aktivnosti, uključujući radionice za decu, realizaciju prve "Mijavaki mini-šume" u Srbiji u selu Aleksandrovo, kao i uređenje dvorišta škole za decu s posebnim potrebama "Sveti Sava" na Umki i formiranje senzorne bašte.
"Mijavaki urbana mini-šuma" nazvana po svom stvaraocu, japanskom botaničaru, specijalisti za obnovu prirodne vegetacije na degradiranom zemljištu Akiri Mijavakiju (Akira Miyawaki, 1928-2031), posebne je zbog načina na koji se planira i pravi.
Ta tehnika pošumljavanja stvara guste, brzorastuće, autohtone i samoodržive "džepne šume" u malim urbanim prostorima. Te šume rastu do 10 puta brže, 30 puta su gušće i imaju 100 puta veći biodiverzitet od konvencionalnih plantaža drveća.
Mijavakijev pristup se zasniva na posebnoj pripremi tla, korišćenju drvenastih, žbunastih i zeljastih vrsta biljaka, vodeći računa da im je određeno područje prirodno stanište i da ne pripadaju invazivnim ili vrstama koje su alergeni. Odabrane biljne vrste se međusobno podržavaju u stvaranju višeslojne šumske zajednice i postaju dom autohtonim vrstama insekata, gmizavaca i sitnih životinja što utiče na obnavljanje biodiverziteta.
