Miloševiću je suđeno za ratne i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji, kao i za genocid u Bosni i Hercegovini.
Za predsednika Srbije izabran je na prvim višestranačkim izborima posle sloma komunizma, decembra 1990. godine, a tu funkciju obavljao je u dva mandata.
Bio je predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS), koja je nastala ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije.
Jula 1997. izabran je za predsednika SRJ i na toj funkciji je ostao do izbora septembra 2000. godine, na kojima je pobedio kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislav Koštunica.
Milošević je najpre odbio da prizna rezultate predsedničkih izbora što je dovelo do masovnih građanskih protesta, koji su kulminirali 5. oktobra kada se u Beogradu okupilo više stotina hiljada demonstranata.
Nova vlast uhapsila je Miloševića 1. aprila 2001. u Beogradu, zbog, kako je tada saopšteno, zloupotrebe službenog položaja.
Na osnovu Uredbe vlade Srbije, nekadašnji predsednik je izručen Haškom tribunalu 28. juna 2001. po optužbi za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije.
Suđenje Miloševiću nije završeno sudskom presudom pošto je bivši predsednik Srbije i SRJ preminuo, kako je saopšteno, u pritvorskoj jedinici Tribunala, od posledica infarkta.
Telo Miloševića dopremljeno je u Srbiju marta 2006. a sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.
Iz Srpske radikalne stranke je najavljeno da će njen lider Vojislav Šešelj u 11 sati položiti venac na Miloševićev grob.
