Skromni efekti zamrzavanja marži u Srbiji
Uredba o ograničenju marži u Srbiji na 20 odsto nije dala očekivane efekte, piše danas Nova ekonomija.
Predstavnici vlasti, na čelu sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, najavljivali su da će usled primene te uredbe, usvojene pre šest meseci, hiljade proizvoda biti jeftinije, i to za do 20 odsto. Međutim, danas, desetak dana nakon što je uredba prestala da važi, jasno je, kako je navedeno, da njeni efekti ipak nisu bili ni blizu toliko značajni.
U septembru, prvom mesecu primene uredbe, ukupne potrošačke cene pale su za 1,6 odsto, a kada se posmatra samo grupa hrane i bezalkoholnih pića, uočava se pad od 4,5 odsto, u odnosu na mesec dana ranije.
To je bio prvi, a ujedno i najveći pad cena koji je, otkako je uvedena uredba, pokazala zvanična statistika. U oktobru, cene hrane smanjene su za 0,9 odsto u odnosu na prethodni mesec, dok je u novembru i decembru pad iznosio 0,7, odnosno 0,5 odsto.
Potom, u januaru, cene hrane povećane su za 0,5 odsto u odnosu na prethodni mesec.
Ukupan pad cena za čitav period od početka primena uredbe pa zaključno sa januarom bio je tek oko šest odsto.
Na osnovu statističkih podataka vidi se da je inicijalni pad bio kratkoročan, te da uredba nije dovela do većeg pada cena nadalje. Takođe, vidi se i da uredba nije smanjila cene ni blizu u onoj meri u kojoj su predstavnici vlasti najavljivali.
Što se tiče međugodišnje inflacije, ona je, u avgustu, pre stupanja uredbe na snagu, iznosila 4,7 odsto, da bi u septembru usporila na 2,9 procenata. U oktobru je međugodišnja inflacija iznosila 2,8 odsto, a na tom nivou zadržala se i u novembru. U decembru je ponovo blago usporila na 2,7 odsto, a u januaru na 2,4.
Kada se posmatra čitava 2025. u odnosu na 2024. godinu, potrošačke cene su povećane za 3,8 odsto, u proseku. Hrana je, u istom periodu, poskupela za 2,7 odsto.
Prema rečima ekonomiste i bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu trgovine Dragovana Milićevića, pojeftinjenja koja su najavljena nemaju "nikakve veze sa ekonomskom stvarnošću i trgovačkim praksama". Drugim rečima, to što je marža smanjena za 20 odsto ne znači da će i konačna cena proizvoda pasti za toliko.
"Ako uzmemo primer proizvoda od 100 dinara, i kažemo da je marža, u koju treba uračunati i porez, 20 dinara, pa je smanjimo za 20 odsto, to će biti 16 dinara. Dakle, marža jeste smanjena za 20 procenata, ali je smanjenje cene proizvoda smešno. Te najave su u startu bile smešne", kaže Milićević za Novu ekonomiju.
On smatra da generalno nijedna kratkoročna mera ne može da da značajne efekte.
"U ekonomiji ništa ne može da se naredi, to je prvi razlog. Druga stvar je da je šest meseci prekratak period, jer da bi se uvideli efekti neke mere, oni moraju da se prate barem godinu dana. Tako da ćemo tek 31. avgusta, kada budemo videli kakve su cene i kada ih uporedimo sa cenama od pre tačno godinu dana, dan pre stupanja uredbe na snagu, videti da nije bilo efekata kakvi su najavljivani i da je to ipak više bila politička priča", rekao je Milićević.
I ekonomista Saša Đogović smatra da smanjenje cena od 20 odsto od samog početka nije bilo realno, ali i da postoji nekoliko ključnih pitanja kada je ova tema u pitanju.
"S obzirom na to da su efekti bili blaži od najavljenih, može se postaviti pitanje da li su zaista marže bile taj faktor zbog kojih su cene tako visoke, pa onda i da li je država ‘promašila’. Uredba je doneta u usijanoj političkoj situaciji i imala je kratkoročni populistički efekat. Suštinski, oni nisu razmišljali o tome šta će posle, pa smo tako u međuvremenu dobili tužbu od Deleza. Suštinski, kada se sve uzme u obizr, uredba je imala 'andol' efekat – ona je stišala trenutne inflatorne tenzije, ali sada dolazi do otopljavanja", rekao je Đogović za Novu ekonomiju.
On ne očekuje da će se sada desiti eksplozija cena, kao što nije došlo ni do njihvog urušavanja kada je uredba uvedena.
"Kao što je tada bilo zahlađenja, sada će doći do otopljavanja. Cene će se korigovati, blago do umereno", rekao je Đogović.
