SAD ublažile naftne sankcije Rusiji kako bi obuzdale rast cena, evropski saveznici negoduju

SAD su privremeno ukinule sankcije na rusku naftu koja se trenutno nalazi na moru, dozvoljavajući njenu isporuku kupcima širom sveta, sa ciljem da obuzdaju cene energenata koje skaču zbog rata u Iranu.

Ministarstvo finansija SAD izdalo je 30-dnevno izuzeće od sankcija kako bi zemlje mogle da kupuju rusku naftu i naftne derivate zaglavljene na moru, što su Nemačka i drugi evropski saveznici danas kritikovali, a Moskva pozdravila, navodi agencija Rojters.

Američki ministar finansija Skot Besent rekao je da je izuzeće, koje će biti na snazi do 11. aprila, doneto u cilju stabilizacije globalnih energetskih tržišta pogođenih ratom SAD i Izraela protiv Irana. Besent je procenio da bi oslobađanje ruske nafte moglo da doda stotine miliona barela sirove nafte na globalna tržišta i da obuzda cene koje se kreću oko 100 dolara po barelu zbog kao rezultat sukoba sa Iranom.

Izuzeće, međutim, može da zakomplikuje napore Zapada usmerene na uskraćivanje prihoda Rusiji za rat koji vodi protiv Ukrajine.

Cene nafte su pale jutros u Aziji posle objave SAD o izuzeću, koje bi, prema rečima izaslanika predsednika Rusije Kirila Dmitrijeva, moglo da oslobodi 100 miliona barela ruske sirove nafte, što je gotovo ekvivalentno dnevnoj globalnoj proizvodnji.

Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da je svako ublažavanje sankcija Rusiji pogrešno, dok je njegova ministarka ekonomije Katerina Rajhe kazala da je odluka verovatno podstaknuta unutrašnjim pritiskom u SAD.

"Šest od sedam članica G7 (svi osim SAD) izrazilo je veoma jasno mišljenje da to nije ispravan signal. Jutros smo saznali da je američka vlada očigledno odlučila drugačije. Verujemo da je to pogrešno. Trenutno postoji problem sa cenom, ali ne i sa količinom. I zato bih želeo da znam koji su drugi motivi naveli američku vladu da donese tu odluku", kazao je Merc novinarima u Norveškoj.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je danas novinarima da je cilj američkog poteza stabilizacija svetskih tržišta energenata.

"U tom pogledu, naši interesi se poklapaju. Puno je rizika od rastuće krize u globalnom energetskom sektoru. Bez znatnih količina ruske nafte, stabilizacija tržišta je nemoguća", naveo je Peskov.

Prema podacima kompanije za analizu podataka Vorteks, oko 7,3 miliona barela nafte ruskog porekla nalazi se u plutajućim skladištima, dok se 148,6 miliona barela nalazi na brodovima u tranzitu.

Do 420.000 metričkih tona dizela i gasnog ulja trenutno se nalazi u plutajućim skladištima i moglo bi da bude dostupno za prodaju na tržištu, prema podacima o praćenju brodova i trgovinskim izvorima.

SAD su privremeno ukinule sankcije na rusku naftu gotovo dve nedelje pošto su sa Izraelom započele napade iz vazduha na Iran. Zbog tog rata je zaustavljen prolaz brodova kroz Ormuski moreuz, kroz koji se transportuje više od 20 odsto svetske nafte.

Međunarodna agencija za energiju (IEA), koju čine 32 zemlje, saopštila je juče da rat na Bliskom istoku izaziva najveći poremećaj u snabdevanju naftom u istoriji.

Evropa kritikama dočekala odluku SAD o privremenom ublažavanju naftnih sankcija Rusiji

Odluka SAD da privremeno ublaže deo sankcija na prodaju ruske nafte izazvao je hor kritika lidera zemalja Evrope, piše Bi-Bi-Si (BBC).

Francuski predsednik Emanuel Makron je ocenio da ublažavanje sankcija "nije opravdano", nemački kancelar Fridrih Merc je izjavio da je odluka "pogrešna" a predsednik Evropskog saveta Antonio Košta je rekao da je ono što je učinila administracija predsednika SAD Donalda Trampa "vrlo zabrinjavajuće".

Rusija već profitira od rasta cena nafte, što je posledica izbijanja bliskoistočnog rata SAD, Izraela i Irana, u koji su uvučene i zemlje Persijskog zaliva.

Evropski lideri strahuju da će omogućavanje Rusiji da prodaje dodatne količine svoje nafte ojačati njenu stranu u ratu koji Kremlj vodi protiv Ukrajine još od 2022. godine.

Rusija je pod američkim i evropskim sankcijama zbog invazije na Ukrajinu.

Kada je na vlast u Vašingtonu došao Tramp, sankcije su uvedene i zemljama koje kupuju rusku naftu i gas. Na njihovom udaru je veliki potrošač ruske nafte kao što je Indija.

Međutim, svet je potrešen odlukom Irana da, u znak odmazde za američko-izraelski napad, zatvori Ormuski moreuz kojim, na putu od Persijskog zaliva do Indijskog okeana, prolaze tankeri sa 25 odsto svetske nafte.

U takvim okolnostima, američki ministar finansija Skot Besent je kasno sinoć oglasio privremenu suspenziju sankcija na onaj deo ruske nafte koji je već na moru, to jest koji se nalazi u tankerima.

Na konferenciji za novinare u Parizu na kojoj je nastupio zajedno sa Makronom, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je rekao da američka odluka donosi Rusiji oko 20 milijardi dolara.

"To sigurno ne donosi mir", rekao je.

Sa dodatnim prilivom novca, Rusija će moći da kupuje još oružja koje će koristiti protiv Ukrajine.

Prethodnih meseci, sankcije su toliko narušile ruske javne finansije da je Kremlj morao da posegne za prodajom rezervi zlata i da poveća akcize kako bi popunio budžet.