Preliminarna studija pokazala da nuklearna energija može biti strateška opcija za Srbiju

Nuklearna energija može biti strateška opcija za Srbiju koja bi doprinela stabilnosti i dekarbonizaciji elektroenergetskog sistema, a pre izbora konkretnih tehnologija potrebno je stvoriti okruženje u kojem nuklearni program može da se razvija, rečeno je danas na predstavljanju Preliminarne tehničke studije o mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Beogradu.

Direktor za međunarodni razvoj nuklearnog poslovanja Francuske elektroprivrede (EDF) Antoan Gelfi izjavio je da studija predstavlja procenu tehnologije i istraživanje tržišta i da je opšti zaključak studije da nuklearna energija može biti strateška opcija za Srbiju.

Srbija trenutno "na strukturisan način procenjuje uslove za mogući nuklearni program", rekao je Gelfi i dodao da je EDF pružio jasnu mapu puta za nuklearni program i strateške uvide za potencijalni novi nuklearni program Srbije.

Gelfi je kazao da je cilj studije bio "objektivno poređenje dostupnih opcija", a ne samo izbor konkretne tehnologije, ocenivši da i veliki reaktori i mali modularni reaktori "potencijalno mogu da odgovore energetskim potrebama Srbije".

Direktor poslovanja EDF za Srbiju Kristijan Di Lizia rekao je da "izbor tehnologije nije prvi korak", već da se pre toga mora stvoriti "okruženje u kojem nuklearni program može da se razvije".

Di Lizia je kazao da razvoj nuklearnog programa mora pratiti upute Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) koja definiše 19 infrastrukturnih pitanja koje svaka država mora da reši.

Prema njegovim rečima, ključni prioriteti za Srbiju u početnoj fazi su pravni i regulatorni okvir, tehničke studije, razvoj kadrova, komunikacija sa javnošću i industrijska i finansijska spremnost.

Preliminarna tehnička studija o mirnodopskoj primeni nuklearne energije je izrađena u saradnji Ministarstva rudarstva i energetike i konzorcijuma francuskih kompanija, na čelu EDF-om, a završena je u julu prošle godine.

Rukovodilac ekspertske radne grupe Miroslav Popović rekao je da studija pruža komparativni pregled tehnoloških opcija, kako za konvencionalne, tako i za male modularne nuklearne elektrane, "bez preranog zatvaranja vrata bilo kom pojedinačnom putu".

"Analiza elektroenergetskog sistema ukazuje da bi nuklearna energija značajno doprinela stabilnosti sistema i smanjenju zavisnosti od uvoza, kao i dekarbonizaciji. Čista energija i sigurno snabdevanje potrebni su za energetsku sigurnost Srbije u narednim decenijama, a to je teško postići bez nuklearne energije", rekao je Popović.

On je ocenio da je razvoj nuklearnog programa "veoma zahtevan i kompleksan poduhvat" i da mora da se odvija odgovorno uz sistematičan pristup.

Popović je rekao da je Ministarstvo rudarstva i energetike formiralo dve radne grupe za sprovođenje nuklearnog programa, Grupe za pripremu i primenu Programa nuklearne energije u okviru Ministarstva i Međuresorne ekspertske radne grupe, i da će one činiti Nacionalno telo za sprovođenje programa nuklearne energije.

"To telo imaće ulogu mehanizma i sistema za sprovođenje nuklearnog programa, u skladu sa definicijama Međunarodne agencije", rekao je Popović.

U skladu sa smernicama IAEA, aktivnosti neophodne za uspostavljanje infrastrukture nuklearnog energetskog programa, raspoređene su u tri faze.

Srbija se trenutno nalazi u prvoj fazi koja podrazumeva ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije pre donošenja odluke o pokretanju Programa nuklearne energije. 

Kako je saopštilo Ministarstvo rudarstva i energetike, glavne teme u ovoj fazi su razvoj zakonodavnog okvira i analiza regulatorne spremnosti i infrastrukture nuklearne sigurnosti, razvoj ljudskih resursa, analiza troškova i potencijalnih izvora finansiranja i strategije javnih nabavki za nuklearni program, sagledavanje postojećih i potrebnih industrijskih kapaciteta za izgradnju i rad nuklearne elektrane i uspostavljanje lanca snabdevanja.

U ovoj fazi se planira uključivanje svih zainteresovanih strana i uspostavljanje podrške javnosti za nuklearni program.

Druga faza podrazumeva donošenje odluke o razvoju Programa nuklearne energije koji uključuje aktivnosti vezane za izbor tipa nuklearnog reaktora, ugovaranje i izgradnju nuklearnog postrojenja.

Izgradnja se odvija u trećoj fazi i završava se kad se nuklearno postrojenje sinhronizuje sa električnom mrežom.

Izrada svih studija potrebnih za donošenje odluke Vlade o realizaciji nuklearnog programa trebalo bi da bude završena do sredine 2027, posle čega će fokus biti na jačanju institucionalnih, regulatornih i stručnih kapaciteta.

Cilj je da do 2032. Srbija bude spremna za izbor tehnologije i ulazak u proces ugovaranja izgradnje, kako bi oko 2040. godine nuklearna elektrana mogla da se nađe na mreži.

Srbija i EDF su u aprilu 2024. potpisale Memorandum o razumevanju i uspostavljanju okvira za dugoročni dijalog u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije.

Zatim je u novembru te godine izmenama Zakona o energetici ukinut moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji, koji je trajao više od 30 godina.

Srbija se potpisivanjem Zelene agende za Zapadni Balkan obavezala na postepeno izbacivanje fosilnih goriva i postizanje evropskog cilja o klimatskoj neutralnosti do 2050.

U cilju dekarbonizacije elektroenergetskog sistema, u jednom od scenarija u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu (INEKP) do 2030. sa projekcijama do 2050. godine, razmotreno je uvođenje nuklearnih elektrana ukupnog kapaciteta do 1.000 MW nakon 2040.

 
Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.