Slovenija ulazi u poslednju nedelju kampanje pred parlamentarne izbore

Slovenija ulazi u poslednju nedelju predizborne kampanje za redovne, 10. parlamentarne izbore od sticanja nezavisnosti, koju prate optužbe za korupciju u vrhu vlasti i navodi o širenju dezinformacija s ciljem uticanja na izborni proces.

Prošlu nedelju obeležili su video-snimci objavljeni na anonimnom Fejsbuk profilu, na kojima se čuju razgovori bivše generalne sekretarke vladajućeg levo-liberalnog Pokreta Sloboda Vesne Vuković sa različitim funkcionerima tog pokreta.

U njima je Vuković navodno tvrdila da je upoznata sa parlamentarnim izveštajem o sumnji na nezakonito finansiranje političkih stranaka, dok je u jednom od razgovora ministarku infrastrukture Alenku Bratušek optužila za krađu javnih sredstava.

U centru skandala našla se bivša ministarka pravosuđa Dominika Švarc Pipan, koja je tokom navodnog poslovnog sastanka u Beču tajno snimana, govoreći o velikom uticaju premijera Roberta Goloba na odluke koje se donose u državnom energetskom preduzeću Gen-I.

"Ako Golob ostane na vlasti, imaćemo odrešene ruke. Premijera mogu da pozovem telefonom i da razgovaram sa njim. Direktor će uraditi to što mu Golob kaže", rekla je Švarc Pipan u razgovoru sa navodnim britanskim investitorima.

Ona je govoreći o uticajnim ljudima pomenula aktuelnog gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića, za kojeg tvrdi da je "imun na krivično gonjenje", a pominje i prvog slovenačkog predsednika Milana Kučana i suprugu premijera Tinu Gaber Golob.

Švarc Pipan je u reagovanju istakla da su snimci uzeti iz konteksta i montirani, dodavši da se radi o "zamci" postavljenoj sa namerom da se utiče na rezultate izbora.

Bivša članica Socijaldemokrata rekla je da je njen jedini zadatak bio da proveri da li je Gen-I zainteresovan za zajednička ulaganja u data centre u regionu, kao i da joj je postalo sumnjivo kada su počela pitanja o uticajnim ljudima u Sloveniji.

"Objasnila sam im da u Sloveniji to ne funkcioniše tako, da smo uređena država... Činilo mi se čudno (pitanje ko je koliko uticajan), ali sam se ubedila da sam paranoična", rekla je Švarc Pipan za Televiziju Slovenije.

Švarc Pipan je inače u februaru 2024. godine podnela ostavku na mesto ministarke, nakon sporne kupovine zgrade u Litijskoj ulici u Ljubljani, u kojoj je trebalo da bude smešten sud. Afera je uključivala preplaćeni iznos za zgradu, kao i optužbe ministarke da su joj ljudi iz njenog ministarstva davali lažne podatke.

Objavljeno je još nekoliko video snimaka, uključujući sastanak na kojem je advokatica Nina Zidar Klemenčič optužila gradonačelnika Ljubljane za "korupciju", ali je u kasnijem reagovanju istakla da je njena izjava izvučena iz konteksta.

Sadržaj snimaka i autentičnost proverava policija, Komisija za sprečavanje korupcije i Savet za nacionalnu bezbednost, a u istragu je zbog mogućeg stranog uticaja uključena i Slovenačka obaveštajno-bezbednosna agencija (Sova).

Pored video snimaka oštra kampanja nastavila se i na društvenim mrežama, kao i na ulicama, pa je tako krajem prošlog meseca u Vrhniki zabeležen slučaj da je na izbornom plakatu Pokreta Sloboda obešen mrtav pas, koji je prethodno bio mučen.

Protekla nedelja donela je manje incidenata u kojima su meta bili plakati. Socijaldemokratama su u Ljubljani pocepani "džambo" plakati, a meta vandala bili su i plakati Demokrata Anžea Logara (desni centar).

Poslednja anketa, koju je u nedelju uveče objavila Televizija Slovenije, govori da bi najviše glasova na izborima trebalo da osvoji opoziciona Slovenska demokratska stranka (SDS) Janeza Janše.

Janšina stranka (desni centar) prema anketi uživa podršku 23,9 odsto ispitanika, dok se Pokret Sloboda nalazi na drugom mestu sa 3,8 odsto zaostatka.

U parlament bi ušlo još pet stranaka, a to su Socijaldemokrate (levi centar) sa 6,6 odsto, koalicija okupljena oko Nove Slovenije (desni centar) sa 6,1 odsto, Levica i stranka Vesna sa šest odsto, Demokrate sa 5,7 odsto i antisistemska stranka Resnica (Istina) sa 4,2 odsto.

Na parlamentarnim izborima slovenački glasači biraju 88 poslanika u Državnom zboru, dok po jednog poslanika biraju pripadnici italijanske i mađarske nacionalne manjine.

Za poslanike se glasa u osam izbornih jedinica podeljenih u 11 okruga, pa se tako u svakoj izbornoj jedinici bira 11 poslanika.

Izbori se održavaju po proporcionalnom metodu, a mandati se u izbornim jedinicama dodeljuju korišćenjem Drupove kvote, uz uslov da je lista osvojila najmanje četiri odsto na državnom nivou.

Raspodela mandata prema poslednjoj predizbornoj anketi govori da bi SDS sa svojim potencijalnim partnerima iz Nove Slovenije i Demokratama imao 45 glasova u parlamentu, što je jedan mandat manje od dovoljnog za formiranje vlade, dok bi aktuelna vladajuća koalicija Pokreta Sloboda, SD-a i Levice imala 39 mandata.

Ključnu ulogu tako bi imala stranka Resnica, koja se na čelu sa predsednikom Zoranom Stevanovićem zalaže za jačanje državnog suvereniteta.

Za građane koji u nedelju ne mogu da pristupe glasanju, od utorka do četvrtka omogućeno je glasanje na takozvanim prevremenim izborima, koji se organizuju na 98 biračkih mesta, uglavnom na sedištu okružnih izbornih jedinica.

Izuzetak je grad Ljubljana, gde će glasanje za svih 14 izbornih okruga biti održano u dvorani Stožice, a spajanju biračkih mesta protivi se SDS, koji najavljuje da će osporiti rezultate prevremenih izbora.

U petak stupa na snagu izborna tišina, koja traje sve do zatvaranja biračkih mesta u nedelju u 19 časova. Pravo glasa ima oko 1,7 miliona državljana Slovenije.