Đedović Handanović: Srbija želi da bude deo evropske vodonične tranzicije

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas, na otvaranju  dvodnevne međunarodne konferencije "Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije", da Srbija želi da bude deo evropske vodonične tranzicije kroz razvoj regulative, pilot projekata i jačanje domaćih kapaciteta u ovoj oblasti.

"Vodonik je u Strategiji razvoja energetike Srbije do 2040. godine prepoznat kao energent koji će imati važnu ulogu u dugoročnoj energetskoj budućnosti zemlje i u narednom periodu težište biti na razvoju regulatornog okvira koji će omogućiti razvoj tržišta vodonika", kazala je ona na otvaranju konferencije u Beogradu i dodala da bi Srbija koristila zeleni vodonik pre svega u teškoj industriji i transportu.

Podsetila je i da je izmenema Zakona o energetici 2024. godine prvi put previđena izrada programa razvoja vodonika, čime je otvoren prostor da se vodonik sistemski uključi u razvoj energetskog sektora.

"Srbija trenutno radi na pripremanju zakonodavnog okvira i u tom procesu oslanjamo se na podršku Evropske unije. U okviru programa Evropske unije odobren je projekat 'Green Hydrogen Development Strategy and Removal of Regulatory Obstacles' i trenutno radimo na izradi programa razvoja vodonika, ali kao što smo rekli i na sveobuhvatnoj strategiji", kazala je Đedović Handanović.

Dodala je da je cilj ovog procesa da se uspostavi moderan regulatorni okvir koji će obuhvatiti proizvodnju, transport, skladištenje i korišćenje vodonika, ali i da se obezbedi usklađenost sa evropskim standardima i propisima.

Prema njenim rečima, paralelno sa razvojem regulative rade se i pilot projekat koji treba da omoguće i sticanje praktičnog iskustva i razvoj domaćih kapaciteta. 

"Uz podršku Evropske unije razvija se i projekat demonstracionog postrojenja za proizvodnju i skladištenje vodonika u Institutu Vinča. Ovaj projekat ima za cilj razvoj domaćih kapaciteta i znanja u oblasti integracije vodonika u elektroenergetski sistem, posebno u kontekstu balansiranja proizvodnje iz varijabilnih izvora energije", kazala je ministarka.

Dodala je da se u narednom periodu, u skladu sa Strategijom razvoja energetike, očekuje razvoj drugih demonstracionih projekta proizvodnje i korišćenja vodonika, a i da se sa daljim rastom proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, padom cene elektrolizera, odnosno veće dostupnosti tehnologije, može očekivati i početak komercijalne proizvodnje zelenog vodonika u Srbiji.

"Ovaj razvoj zahteva ne samo tehnološki napredak, nego i jačanje regilatornog okvira, razvoja standarda i znanja, međunarodnih partnerstava i oslanjanja na znanja drugih zemalja koje su u projekte sa zelenim vodonikom ušle pre Srbije", zaključila je Đedović Handanović.

Šef Delegacije Evopske unije u Srbiji Andreas Fon Bekerat istakao je da su trenutne visoke cene nafte podsetnik na na zavisnost sveskih ekonomija od fosilnih goriva.

"Mislim da je pravo vreme da nađemo način kako da se otisnemo od ove zavisnosti. Cilj Evropske unije je klimatska neutralnost do 2050. godine", kazao je on i podsetio da u tom procesu učestvuje teška industrdrija, hemijski sektor, transport, proizvodnja čelika koje su najviđše fokusirane na tranziciju ka zelenom vodoniku.

Prema njegovim rečima, fokus je instalirati 40 gigavata elektrolizela do 2030. u Evropskoj uniji, odnsono uvesti dodatnih 10 miliona tona zelenog vodonika do 2030.

Fon Bekerat je kazao da se radi i na izgradnji infrastrukture koja je potrebna za taj deo energetske tranzicije, kao i na povećanju podsticaja i finansijske pomoći za sve koji žele da se priključe zelenoj tranziciji i koji žele da koriste zeleni vodonik.

Dodao je da Evropska unije pomaže zemlje, koje nisu deo te evropske zajednice, poput Srbije.

"Za zemlje kao što je Srbija vodonik je strateški alat za integraciju", kazao je on.

Fon Bekerat smatra i da u Srbiji petrohemijska i industrija čelika, kao i proizvodnja đubriva, mogu da u budućnosti doprinesu lakšem prilagođavanju stategijama Evrske unije. 

Potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović istakao je da je zeleni vodonik izuzetno aktuelan imajući u vidu nestabilnost cena tradicionalnih energenata.

"Vodonična transformacija će se dogoditi, a pitanje je samo kojom brzinom i kako sprovesti usklađenost, jer nije samo dovoljno promeniti industriju. Potrebno je imati proizvodnju vodonika, potom potražnju i na kraju stvoriti infrastrukturu kojom će taj vodonik moći da se distribuira", kazao je on.

Vesović je naveo da je zbog toga važno da svi razgovaraju, od predstavnika privrede, do predstavnika finansijskih institucija i onih koji donose zakone i regulativu koja će sve to ubrzati.

Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu i predstavnik Klastera za razvoj projekata vodonika u Srbiji Vladimir Popović naglasio je da je ta asocijacija ključna platforma za razvoj vodonične tehnologije u zemlji, jer povezuje naučne institucije, indistrijske lidere i finansijski sektor.

"Naša misija je da stvorimo održivi sistem za vodonik koji doprinosi energetskoj tranziciji. Koristeći zeleni vodonik na bazi elektrolize vode možemo da smanjimo našu zavisnost od fosilnih goriva što omogućava održivi razvoj", naveo je Popović.

Dodao je da je ključni cilj Klastera promocija vodonične tehnologiju u Srbiji kroz istraživanje i projekte, kao i podrška infrastrukturi za vodoničnu tranziciju.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson istakao je da zeleni vodonik ima ključnu ulogu u procesu dekarbonizacije, ali da nijedna zemlja nije sposobna da samostalno sprovede tranziciju ka upotrebi ovog hemijskog elementa.

"Velika Britanija je potvrdila više od 500 miliona funti podrške za infrastrukturu vodonika, što je trenutno posebno fokusirano na omogućavanje prve regionalne mreže za transport i skladištenje vodonika. Ideja je da se po prvi put povežu proizvođači i krajnji korisnici, poput proizvođača struje i industrije. Očekujemo da ćemo vrlo brzo doneti konačne odluke i nadamo se da će prva mreža biti operativna do 2031. godine", rekao je Ferguson.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad navela je da ratovi na Bliskom istoku i u Ukrajini ukazuju koliko je važna energetska nezavisnost.

"Prelazak na klimatski neutralnu energiju važan je za našu ekonomiju i bezbednost. Vodonik igra ključnu ulogu u tome i presudan je za mnoge grane industrije", kazala je Konrad.

Prema njenim rečima Nemačka podržava Srbiju u toj tranziciji.

Ambasadorka Danske u Srbiji Pernile Daler Kardel ocenila je da nema smisla proizvoditi vodonik koji nije zelen, naglašavajući njegovu značajnu ulogu u zelenoj tranziciji.

"Danska, zahvaljujući velikim količinama energije iz vetra na moru, višak električne energije pretvara u zeleni vodonik, kao način skladištenja energije, kako bismo je koristili kasnije", kazala je Daler Kardel.

Konferenciju, koju je organizovao Klaster za razvoj projekata vodonika u Srbiji, okupila je predstavnike iz 24 zemlje iz elektroenergetskih kompanija, industrije, investitora, finansijskih institucija, regulatora i međunarodnih organizacija koje su uključe u razvoj velikih energetskih i infrastrukturnih projekata.

U pitanju je međunarodni stručni i poslovni događaj posvećen ulozi vodonika u globalnoj energetskoj tranziciji.

Učesnici će tokom te stručne i poslovne manifestacije razgovarati o razvoju projekata vodonika, integraciji obnovljivih izvora energije, infrastrukturnim izazovima i investicionim mogućnostima sa fokusom na konkretne projekte, tržišne trendove i praktična rešenja koja oblikuju budući energetski sistem.

Vodonik ima značajan potencijal u tranziciji energetskog sektoru, ali veliki deo vodonika koji se danas koristi je tzv. sivi vodonik, proizveden se iz fosilnih goriva, pri čemu se emituju značajne količine ugljen-dioksida.

Zbog toga se teži da se on zameni zelenim vodonikom koji se proizvodi elektrolizom vode uz korišćenje energije iz obnovljivih izvora i bez emisije štetnih gasova.