Evropski finansijeri ulažu u američki Palantir uprkos bojaznima oko ljudskih prava

Najveće evropske banke i menadžeri imovine tokom prošle godine znatno su povećali ulaganja u tehnološku firmu Palantir uprkos rastućim bojaznima zbog mogućeg kršenja ljudskih prava i potencijalne pretnje evropskoj bezbednosti, pokazala je analiza rezultata poslovanja američke kompanije platforme Prati novac (Follow the Money).

Palantir se našao na meti kritika jer je svojim softverom koji pomaže u suzbijanju ilegalnih migracija snabdeo Američku službu za imigraciju u carine (ICE), kao i zbog saradnje sa izraelskom vojskom.

Stručnjaci i političari takođe upozoravaju da bliske veze Palantira sa administracijom predsednika SAD Donalda Trampa čine evropske zemlje ranjivijim na potencijalne antidemokratske uticaje jer se mnoge oslanjaju na tehnologiju američke firme.

Platforma za istraživačko novinarstvo sa sedištem u Amsterdamu navodi da su tvrdnje o umešanosti Palantira u kršenje ljudskih prava prisutne već godinama.

Ipak, to nije odvratilo investitore iz celog sveta, uključujući evropske, da ulažu u tu kompaniju sa vrhunskim učinkom u oblasti veštačke inteligencije.

Kako se navodi, na kraju prošle godine više od sto vodećih evropskih banaka, menadžera imovine, osiguravajućih kuća i penzionih fondova povećalo je ukupan broj akcija Palantira u posedu 70 odsto u odnosu na 2024.

Njihova imovina zajedno u Palantiru vredela je najmanje 27 milijardi evra, pokazala je prekogranična analiza koju je predvodio Prati novac a učestvovali su i belgijski, danski, austrijski, švajcarski, norveški, britanski i španski mediji.

I dok stručnjaci upozoravaju da investiranjem u Palantir banke i drugi institucionalni investitori rizikuju kršenje međunarodnih standarda ljudskih prava, više od 20 najvećih evropskih ulagača u tu kompaniju kaže da poštuju smernice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Te smernice zahtevaju dužnu pažnju kada se investira u kompanije povezane sa kršenjem ljudskih prava, posebno u zonama sukoba ili u oblastima gde se koristi veštačka inteligencija.

Stručnjakinja za obaveze dužne pažnje sa Univerziteta Sveta Marija u Teksasu Tara Van Ho rekla je za portal Prati novac da bi investitori, ako postoje ozbiljne bojazni u vezi kršenja ljudskih prava, potencijalno trebalo da odustanu od Palantira.

Međutim, većina investitora se ne povlači i mnogi su, poput Norges banke, Amundija, Barklejsa, Dojče banke, BNP Pariba, povećali svoje udele u Palantiru, pokazala je analiza finansijskih izveštaja te tehnološke kompanije.

Palantir je odbacio optužbe da možda doprinosi kršenju ljudskih prava ili se zalaže da antidemokratsku agendu.

Softver te kompanije osnovane 2003. inače može da obradi veliku količinu sirovih podataka za minimalno vreme i pomaže klijentima da otkriju obrasce, npr. na bojnom polju gde je od pomoći u obradi podataka koji se mogu koristiti za ciljanje gotovo u realnom vremenu.

Portparol Palantira Nikolaj Gameltoft rekao je da je kompanija ponosna na evropske investicije u nju.

"Palantir ozbiljno shvata navode o kršenju osnovnih prava", rekao je on i ukazao na više publikacija na tu temu. Dodao je da Palantir "ulaže značajne resurse u sastanke sa subjektima iz oblasti ljudskih prava".

Platforma Prati novac navodi i da se veze Palantira sa američkim vlastima protežu preko saradnje sa ICE i ukazuje da je CIA bila jedan od prvih investitora u kompaniju preko svog investicionog fonda, kao i da je jedan od koosnivača Palantira doprineo Trampovoj kampanji 2016.

Navodi se i da je od početka drugog Trampovog mandata Palantir obezbedio velike ugovore sa vladom, uključujuli sa američkom vojskom.

Gameltoft je odgovorio da je Palantir radio i sa Obaminom i Bajdenovom administracijom.