BBC: Hoće li nebo zauvek biti plavo
Postoje dva glavna činioca koja čine da nebo izgleda plavo tokom dana, kaže Fin Buridž, tumač naučnih podataka u Kraljevskoj opservatoriji u Griniču u Velikoj Britaniji.
Prvi je Sunce - normalna sunčeva svetlost je bela, što znači da sadrži sve boje duge (crvenu, žutu, zelenu i plavu), a drugi je sastav atmosfere - nebo sadrži ogroman broj sićušnih čestica azota, kao i kiseonik i vodenu paru, koji rasejavaju svetlost, dodaje Buridž.
Plava svetlost ima kraću talasnu dužinu od većine drugih boja i više se rasejava, ispunjavajući nebo plavom bojom. Ovaj proces je poznat kao Rejlijevo rasejanje, nazvan po britanskom fizičaru Rejliju.
Plavo nebo iznad Zemlje kakvo danas poznajemo je relativno skoriji razvoj u dugoj istoriji planete.
Iako ne postoji način da sa sigurnošću sazna kako je nebo izgledalo u prošlosti, naučnici pretpostavljaju da je njegova boja mogla da se razlikuje u zavisnosti od gasova u atmosferi u određenom periodu.
Kada se Zemlja formirala pre oko 4,5 milijardi godina, njena površina bila je uglavnom užarena rastopljena magma.
Kako se planeta hladila, prema jednoj teoriji, rana atmosfera uglavnom je bila sastavljena od gasova iz vulkanskih erupcija i drugih geoloških aktivnosti, kao što su ugljen-dioksid i azot, i male količine metana, uz vrlo malo kiseonika.
Velika promena dogodila se pre oko 2,4 milijarde godina, kada su rani organizmi cijanobakterije (modrozelene bakterije) počeli da koriste fotosintezu za pretvaranje sunčeve svetlosti u energiju, pri tom oslobađajući velike količine kiseonika.
Kiseonik je počeo da se nagomilava u značajnim količinama u atmosferi, a kako se formirala današnja atmosfera, nebo je dobilo plavu boju koju ima danas.
Kratkoročno gledano, Zemljino plavo nebo neće nestati. Iako zagađenje, šumski požari, vulkanske erupcije, i peščane oluje mogu privremeno da promene boju neba, ti uticaji su kratkotrajni.
Vanredna profesorka meteorologije na britanskom Univerzitetu Reding, Kler Rajder, kaže da vredi razmisliti i o tome kako bi klimatske promene mogle da utiču na boju našeg neba u budućnosti.
"Kako temperatura bude rasla, ubacivaćemo sve više vodene pare u atmosferu, što bi moglo da omogući aerosolima da nabubre zbog vlage, što povećava sposobnost rasejanja svetlosti i efekat izbeljivanja neba", objašnjava ona, prenosi BBC na srpskom.
S druge strane, kako je dodala, "ako se emisije u budućnosti smanje, mogli bismo da imamo plavlje nebo".
Sunce kako stari postaje sjajnije i za oko milijardu godina emitovaće približno 10 odsto više svetlosti nego sada, kaže Buridž.
To će zagrejati Zemlju, ukloniti ugljen-dioksid iz atmosfere i na kraju početi da isušuje naše okeane. Moguće je da bi to moglo da oslobodi velike količine kiseonika u atmosferu i da čak učini da nebo privremeno postane intenzivnije plavo, smatra ovaj naučnik.
Ali kada taj kiseonik nestane, Buridž kaže da će nebo postati "bela, žućkasta, veoma vruća atmosfera, slična atmosferi Venere".
