Ekološki kriminal - mali rizik, velika zarada

Ekološki kriminal je posle trgovine drogama i krijumčarenja ljudi najrašireniji vid organizovanog kriminala i ta vrsta zločina koja uništava osnove ljudske egzistencije širi se iz godine u godinu, piše portal table.media.

Prema procenama Ujedinjenih nacija i Interpola ekološki kriminal ima godišnji profit od 281 milijarde dolara, a stručnjaci smatraju da je i ta procena vrlo skromna. Njegov obim godišnje raste oko pet do sedam odsto. 

Reč je o pljačkanju rudnih bogatstava, sirovina, krivolovu, trovanju voda, ilegalnoj seči šuma ili ilegalnom odlaganju otpada. Posledice su uništavanje egzistencije ljudi, teranje ljudi u moderno ropstvo, uništavanje prirode, podsticanje klimatskih promena i efekti koji izazivaju rak, piše portal.

Prava celovita slika, navodi portal, za razliku od trgovine narkoticima, ili sajber kriminala, ne postoji.

Portal navodi da je na pitanje o tome, nemačka Uprava kriminalističke policije (BKA) saopštila da je 2024. godine registrovala svega 9.336 delikata iz oblasti ekološkog kiminala, za razliku od 228.104 krivičnih dela vezanih za drogu. 

BKA je navela su to uglavnom krivična dela "koja nemaju žrtvu", a koja se često i ne prijavljuju, niti prepoznaju kao krivično delo.

Jirgen Štok, koji je do 2024. godine bio generalni sekretar Interpola tvrdi, međutim, da su razmere ekološkog kriminala ogromne. Prema njegovim rečima, u mnogim delovima sveta važi pravilo "mali rizik, a velika zarada". 

"Tropsku prašumu sravnite ako znate da se neće ništa posebno dogoditi", rekao je Štok. On je ispričao da je u jednoj policijskoj operaciji u kojoj je lično učestvovao posmatrao kako su stotine dece namamljene u rudnik, gde su ih zločinci pretvorili silom u radnike. 

"To je moderno ropstvo. Prezir prema ljudima", rekao je Štok, dodajući da "rezultati takvog"posla" završavaju i u Evropi, a da se o toj vrsti kriminala često govori kao o anegdoti, iako se u mnogim delovima sveta pokazuje brutalno ogoljeno, bez maske.

Dosadašnja borba protiv te vrste organizovanog kriminala je, prema njegovoj oceni, uglavnom simbolična, i istražitelji najčešće uhvate samo one koji su na dnu kriminalnog lanca. "Moramo da zamislimo organizovani kriminal kao nešto vrlo profesionalno i vrlo fleksibilno", rekao je Štok.