Cene nafte rastu zbog povećanih tenzija između SAD i Irana, reakcija berzi umerena

Cene nafte rastu danas posle najnovijeg porasta tenzija između SAD i Irana, ali su kretanja umerenija nego što su bila ranije tokom tog rata, dok indeksi američkih akcija popuštaju samo neznatno posle rekordnog jačanja.

Indeks S&P se spustio samo 0,1 odsto u odnosu na vrhunac postignut pošto su SAD napale i zaplenile teretni brod pod iranskom zastavom tokom vikenda koji je prema Amerikancima pokušao da izbegne njihovu blokadu iranskih luka.

Dau Džouns industrijski prosek je porastao manje od 0,1 odsto tokom trgovine, a Nasdak je opao 0,2 odsto.

Cena barela nafte tipa Brent, međunarodnog standarda, porasla je 3,5 odsto na 93,51 dolar zbog zabrinutosti da bi Iran mogao da zadrži naftu u Persijskom zalivu ako nastavi da sprečava izlazak tankera iz Ormuskog moreuza.

To je preokret posle petka kada su akcije na Vol stritu skočile, a cene nafte pale posle objave Irana da ponovo otvara Ormuski moreuz za trgovinski saobraćaj. Taj entuzijazam brzo je splasnuo kada je Iran ponovo zatvorio moreuz u subotu posle odluke SAD da nastavi sa blokadom iranskih luka.

Sledeći važan rok je sutra u 20 časova po vremenu na istoku SAD, što je rano ujutro po vremenu u Teheranu, kada ističe dogovoreno primirje između SAD i Irana.

Ipak, cene nafte su i dalje daleko ispod vrhunaca postignutih tokom rata koji je počeo 28. februara. Cena nafte Brent je na kratko bila iznad 119 dolara po barelu kada su strahovanja bila najviša. A indeks S&P 500 je i dalje iznad nivoa na kome je bio pre rata.

Ta umerena pomeranja nagoveštavaju da investitori i dalje vide mogućnost sporazuma SAD i Irana koji bi mogao da dovede do ponovnog protoka nafte sa Bliskog istoka do klijenata širom sveta. Bilo bi u ekonomskom interesu obe zemlje da okončaju rat.

Drugi veliki razlog za snagu amerilčkih berzi su veliki profiti koje su američke kompanije prijavljivale u prva tri meseca 2026. godine, kao i očekivanja o nastavku rasta.