Hristodulidis: Proširenje je snažno geopolitičko oruđe i EU mora da ga primeni

Predsednik Kipra Nikos Hristodulidis izjavio je da je proširenje snažan geopolitički instrument Evropske unije ali da je ona svojim greškama, odugovlačenjem i neispunjenim obećanjima smanjila poverenje država kandidata u EU.

"Dakle, imamo snažno geopolitičko oruđe koje gubimo uglavnom zbog sopstvenih grešaka. Situacija je danas mnogo bolja. Odlučujemo, pa recimo, mnogo brže", rekao je u intervjuu za agenciju AP Hristodulidis, čija zemlja u prvoj polovini ove godine predsedava Savetom EU.

Hristodulidis je rekao da je EU ubrzala donošenje odluka za stvaranje mehanizama, ali da nije ispunila svoje obećanje da će u protekle dve godine primiti nove članice, što je umanjilo poverenje koje perspektivne države kandidati imaju u nju.

On je rekao da upravo o proširenju kao geopolitičkom instrumentu, EU mora "prilično brzo" da donese neke konkretne odluke.

Predsednik Kipra je rekao da ga raduje što ostale članice EU sada "shvataju važnost" približavanja bloka Bliskom istoku, kroz inicijative kao što su Pakt za Mediteran, koji u bliskoistočnim državama sprovodi konkretne projekte u brojnim oblastima, poput zdravstva, obrazovanja, ili energetike.

Bliži odnosi sa zemljama Bliskog istoka jedan su od prioriteta predsedavanja Kipra, koji će kasnije ove godine ugostiti i neformalni samit EU-Bliski istok. Na samit su pozvani lideri Egipta, Libana, Sirije, i Jordana. 

Hristodulidis je rekao da samit pruža dobru priliku da se taj "prioritet Kipra i ispuni sadržajem". Samit će, prema njegovim rečima, biti prilika ne samo za razmenu ideja, nego i da se realno sagleda kako da se saradnja EU i Bliskog istoka "podigne na strateški nivo".

"Mi možemo da predstavimo Briselu interese država šireg bliskoistočnog regiona, ali istovremeno, a ovo je veoma, veoma važno, zemlje regiona veruju Kipru da ih zastupa u Evropskoj uniji", rekao je Hristodulidis. 

Hristodulidis je naglasio i da je snažan zagovornik Indijsko-bliskoistočnog ekonomskog koridora (IMEC), trgovinskog, energetskog i digitalnog koridora, koji bi povezao Evropu sa "najvećom demokratijom na svetu", i ocenio da bi upravo taj koridor mogao da doprinese miru i stabilizaciji na Bliskom istoku.

Pod kiparskim predsedavanjem EU, formirana je i grupa prijatelji Indijsko-bliskoistočnog koridora IMEC, čiji je cilj da promoviše tu inicijativu kojoj, prema oceni kiparskog predsednika, i dalje nedostaju konkretni projekti.

Jedna od takvih projekata trebalo bi da bude i veliki podmorski inerkonektor, koji treba da poveže elektromreže Kipra i Grčkome, a u perspektivi da uključi i Izrael, ali čija izgradnja kasni. 

"Možemo da sarađujemo sa Amerikancima, američkom administracijom, sa predsednikom Trampom na ispunjavanju sadržajem, jer bi to bila vin-vin situacija i za EU i za SAD", ocenio je Hristodulidis.

Hristodulidis je rekao i da lideri EU treba da počnu da rade na planu kako postupati ako neka članica EU bude napadnuta i uputi ostalim partnerima poziv u pomoć. 

On je podsetio da u ugovorima EU postoji član 42 stav 7, koji obavezuje svih 27 država EU da jedna drugoj priskoče u pomoć u slučaju krize. Rekao je da će lideri EU razgovarati o tom članu, jer se trenutno ne zna "šta bi se dogodilo ako neka država aktivira taj član". 

Član 42.7 postao je posebno brizantan za Kipar prošlog meseca kada je dron iranske proizvodnje tipa Šahed pogodio britansku vazduhoplovnu bazu na jugu ostrva. Dron je lansiran iz Libana, čiji je glavni grad Bejrut udaljen svega 209 kilometara od južne obale Kipra. 

Hristodulidis je rekao da, s obzirom da je većina članica EU i deo NATO, plan sprovođenja člana 42 treba razjasni kako bi te zemlje odgovorila na eventualni poziv nekog partnera iz EU u pomoć, a da se to ne sukobi sa obavezama koje imaju kao članice NATO. 

Pitanje na koje takođe treba odgovoriti je i da li bi odgovor na takav eventualni poziv u pomoć bio kolektivni, pod okriljem NAO, ili bi se odnosio samo na partnere u susedstvu ugrožene članice EU, rekao je Hristodulidis.

Kipar, koji po sistemu rotacije predsedava Savetom EU, posle napada 2. marta nije nije zvanično aktivirao Član 42, Stav 7. klauzule usvojene 2009. godine, ali je Hristodulis tada upozorio da EU mora "pod hitno da se pripremi za vanredni slučaj".