Mitrašević: Razvoj OIE, mreža i skladištenja energije jedina zaštita od globalnih potresa

On je u intervjuu za portal Zelena Srbija agencije Beta ocenio da Srbija nije dovoljno spremna za energetsku krizu izazvanu sukobom na Bliskom istoku i da ne može da utiče na cenu energije, ali može da utiče na to koliko je od te energije zavisna.

"Za građane to znači da će cene goriva rasti, da će kao posledica toga rasti cene hrane i transporta, a samim tim i inflacija, što sve ukazuje na smanjenje ekonomske aktivnosti i verovatni pad standarda. Direktnih nestašica verovatno neće biti jer imamo rezerve i za sada koliko-toliko stabilno snabdevanje, ali cenovni pritisak je neminovan", rekao je Mitrašević, član britanskog Instituta za inženjerstvo i tehnologiju (IET).

Svaki geopolitički događaj koji izazove pomeranje na globalnom tržištu i te kako se oseti i u Srbiji, kazao je Mitrašević i podsetio da se to videlo i 2022. kada je počeo rat u Ukrajini, ali i u mnogim krizama pre toga.

"To nije stvar politike ili pregovaračke moći, to je ekonomska realnost svake zemlje sa ograničenom domaćom proizvodnjom energije. Pošto ne možemo da utičemo na cene nafte i gasa koje se formiraju na globalnom tržištu, ono što možemo je da se strateški zaštitimo diversifikacijom izvora snabdevanja i da, koliko god je moguće, utičemo na domaću proizvodnju i potrošnju", kazao je Mitrašević.

Jedino na šta Srbija može da utiče je, dodao je, koliko je od te energije zavisna i "tu ulazi priča o obnovljivim izvorima, ali ne primarno kao ekološka priča".

"Najveća vrednost OIE za Srbiju nije u zaštiti životne sredine, iako je i to važno, nego u tome što su to jedini energenti čiju cenu možemo da 'zaključamo' i ne budemo izloženi globalnim potresima. Struja iz solarnog panela na krovu ne poskupljuje zato što je neko nešto bombardovao. To je fundamentalna strateška vrednost obnovljivih izvora za zemlju kao što je naša", istakao je Mitrašević.

Evropska komisija je predložila niz mera za zaštitu građana i industrije od krize fosilnih goriva i skoka cena, a Mitrašević ocenjuje da bi neke od tih mera i Srbija mogla da primeni.

"Zaštita ugroženih domaćinstava od isključenja sa mreže zbog neplaćanja i ciljana pomoć za plaćanje računa su relativno jednostavne za implementaciju i tu ne treba da bude izgovora", ocenio je on.

Mere kao što su smanjenje poreza za solarne panele i toplotne pumpe su takođe izvodljive, ali prema njegovom mišljenju imaju ograničen efekat ako se paralelno ne reši problem priključenja na mrežu.

Mada Srbija ima planove za jačanje prenosnih mreža i baterijskih postrojenja, Mitrašević ocenjuje da je tempo spor a finansiranje nedovoljno.

"Upravo je ovo usko grlo koje blokira širi razvoj OIE. Bez ove investicije, sve ostale mere imaju ograničen efekat", ocenio je Mitrašević.

Davanje poreskih olakšica za kupovinu električnih vozila, iako bi dugoročno imalo pozitivan efekat, kratkoročno bi dalo marginalne rezultate jer je u Srbiji zbog niže kupovne moći tražnja niska, a infrastruktura za punjenje nerazvijena.

Kada je u pitanju državna pomoć energetski intenzivnim industrijama, Mitrašević smatra da je to realno moguće, ali kao privremena mera i uz jasne kriterijume da bi se izbegla netransparentna dodela i favorizovanje kompanija bliskih vlastima.

"Ono gde imamo najveći zaostatak su strukturne mere. Ubrzanje dozvola za OIE, ozbiljno ulaganje u prenosnu mrežu, razvoj kapaciteta za skladištenje energije - to su stvari koje će odlučiti kako će Srbija izgledati za 10 godina i tu nema prečice", naglasio je Mitrašević.

Na pomoć EU u klasičnom smislu, rekao je Mitrašević, Srbija ne može da računa pošto nije članica i ne učestvuje u mehanizmima koordinacije tipa zajedničkog punjenja skladišta gasa, ali može da koristi IPA fondove, EBRD, EIB i druge finansijske instrumente za investicije u infrastrukturu.

Na pitanje o isplativosti ulaganja u nove gasovode i naftovode naspram OIE, Mitrašević ocenjuje da je gasna infrastruktura potrebna kao most, ali ističe da svaki evro uložen u novi dugoročni gasni projekat je evro koji nije uložen u nešto što nas zaista čini otpornijim.

"Gasovodi i naftovodi nas ne oslobađaju od 'price taker' pozicije (bez moći da utiče na tržišnu cenu), samo menjaju od koga zavisimo. Jedino što nas zaista vodi ka energetskoj nezavisnosti je razvoj/digitalizacija mreže, skladištenja i OIE, uz obnavljanje i unapređenje postojećih termoelektrana kao domaćeg strateškog kapaciteta. Stepen njihove iskorišćenosti će prirodno padati kako raste udeo obnovljivih izvora, ali upravo zato su nam potrebne kao fleksibilna rezerva koja obezbeđuje stabilnost sistema kada OIE ne mogu da isporuče", kazao je Mitrašević.

Prema njegovom mišljenju, Srbija nije spremna za novu energetsku krizu koliko bi trebalo, ne samo zbog objektivnih ograničenja, nego zbog nefokusirane energetske politike.

"Ono sto nam treba je dosledna energetska politika i stručnjaci da je sprovedu. Srbija već godinama osciluje između deklarativnih ambicija i kontradiktornih poteza u praksi. U strategiji piše jedno, u stvarnosti se dešava drugo", kazao je on.

Kao primer navodi odluku Elektrodistribucije Srbije da privremeno obustavi izdavanje uslova za priključenje novih elektrana na obnovljive izvore, uz objašnjenje da "broj zahteva prevazilazi energetske potrebe Srbije".

"Ovo objašnjenje prosto nema smisla. Srbija ima instaliranu snagu solarnih elektrana koja se meri procentima, ne desetinama procenata, a pri tome imamo relativno fleksibilnu proizvodnju. Realni problem nije zasićenost, nego to što nam mreža nije spremna i što nemamo dovoljno stručnog kadra da isprati tempo tranzicije. Kad za pravi problem imenujemo pogrešnog krivca, rešenje je teško vidljivo", naveo je Mitrašević.

Uz sve to, ozbiljan dodatan rizik predstavlja situacija sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), koja je ključna za snabdevanje derivatima i nalazi se u geopolitički osetljivoj vlasničkoj strukturi, baš u trenutku kad su derivati u centru globalne krize.

Rešenje o prodaji mađarskoj naftnoj kompaniji MOL, koje se pominje kao glavna opcija, prema njegovom mišljenju više ne deluje realno, a alternativnih predloga, bar javno, nema.

"Vlada je olako isključila mogućnost prinudnog upravljanja kao jedan od načina da se kupi vreme i obezbedi stabilnost snabdevanja. Razumem da što se NIS-a tiče nije sve u našim rukama, ima tu i američkih sankcija i ruskog vlasništva i evropske regulative. Ali odsustvo bilo kakve vidljive akcije, ili bar objašnjenja građanima šta se i kako radi na tom pitanju, zabrinjava. To, istini za volju, i nije neko iznenađenje imajući u vidu način na koji naša vlast funkcioniše i kako se energetska politika vodi i sprovodi, ali u ovoj konkretnoj situaciji može da nas košta jako skupo", kazao je Mitrašević.