Studija pokazuje da je vojna autonomija Evrope dostižna bez velikih troškova

Evropa bi relativno brzo i bez dodatnih izdataka mogla da se oslobodi vojne zavisnosti od SAD, ali to u prvom redu zavisi od političke volje, ocenila je grupa stručnjaka iz oblasti privrede, nauke i politike.

U dokumentu "Sparta 2.0", koji je danas objavljen, oni su ocenili da bi takva potpuna odbrambena autonomija Evrope u periodu od deset godina koštala oko 500 milijardi evra, što znači 50 milijardi godišnje.

"Sposobnost suverenog delovanja i odvraćanja nije stvar izdataka, nego je stvar političke volje", navodi se u dokumentu.

Prema proceni stručnjaka, suštinski napredak u pravcu odbrambene samostalnosti Evrope bio bi srednjoročno moguć u roku od tri do pet godina. Široka autonomija bi u većini oblasti bila ostvariva u roku od pet do deset godina.

Do 2030. godine troškovi bi iznosili između 150 i 200 milijardi evra. "Ta agenda bi mogla da se sprovede u okvirima sadašnjeg finansijskog planiranja, ako bi se trećina planiranog uvećanog evropskog odbrambenog budžeta od 200 milijardi evra godišnje uložila na pravi način", piše u dokumentu.

U odnosu na ukupnu evropsku ekonomiju, to bi bilo oko 0,25 odsto BDP. Ipak se dodaje da su kod procene troškova moguća i značajnija odstupanja.

Glavni autor studije je predsednik Instituta za svetsku privredu iz Kila (IfW), profesor ekonomije Moric Šularik, a na dokumentu su radili i preduzetnica i stručnjakinja za tehnologiju Žanet cu Firstenberg, politikolog Niko Lange, menadžer i bivši šef uprave nemačkog Telekoma Rene Oberman i bivši šef Erbas grupe i predsednik Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP) Tom Enders, koji je sada na čelu uprave vojnog koncerna KNDS. 

Autori ističu da usko grlo u realizaciji takvog projekta nisu ni novac ni tehnologija. "Realizacija programa zavisi od postavljanja političkih prioriteta i vođstva, industrijske koordinacije i spremnosti da se za sobom ostavi neefikasna i skupa fragmentacija evropske odbrane", ocenjuje se u istraživanju.

Kao primer fragmentacije se navodi da Evropa ima 14 različitih tipova tenkova, 15 tipova borbenih mlaznjaka i različite sisteme komandovanja. To, prema jednom istraživanju nemačke Fondacije nauka i politika, doprinosi da Evropa ostvaruje 30 do 40 odsto manje sposobnosti po svakom uloženom evru od neke konsolidovane države. 

"Svaki evro koji se uloži softver, veštačku inteligenciju ili svemirska istraživanja može da proizvede ekonomski multiplikator od 1,5", rekao je Šularik. 

Autori uz to traže i promenu paradigme kod odbrambenih nabavki - napuštanje detaljnih smernica u korist ugovora koji bi bili vezani za rezultate. 

"Pitanje nije da li ćemo investirati, nego da li ćemo investicije usmeriti tako da osnažuju sposobnost delovanja Evrope i u njoj usidre tehnološko liderstvo i stvaranje industrijske nove vrednosti", rekao je stručnjak za bezbednost Lange.    
 
Za prevazilaženje strateške zavisnosti od SAD, autori su identifikovali deset ključnih oblasti. Među njima su stvaranje jedinstvenog komandnog sistema, masovna proizvodnja dronova, razvoj protivvazdušne odbrane i satelitskog izviđanja. 

Kao uslov se navodi i razvoj sopstevenih balističkih raketa dugog dometa i razvoj u oblasti elektronskog ratovanja. Upravo za te ključne oblasti autori do 2030. godine predviđaju izdatke od 150 do 2300 milijardi evra. 

Ocenili su i da realizacija te evropske odbrambene autonomije može da se ostvari preko koalicije pojedinih država, pre nego preko svih država zajedno. Kao primer su naveli mogućnost da Nemačka, Francuska, Poljska i Velika Britanija koordinišu velike strateške programe. 
 
Autori dokumenta su pod pojmom Evropa obuhvatili članice Evropske unije i Veliku Britaniju i Norvešku.