Evropski ministri ove sedmice razgovaraju o centrima za povratak u trećim zemljama

Planovi o slanju hiljada odbijenih tražilaca azila iz EU u centre u trećim zemljama biće tema sastanka ministara spoljnih poslova članica Saveta Evrope ove sedmice u Moldaviji.

Generalni sekretar Saveta Evrope Alan Berse izjavio je za Gardijan da će se razgovori o vraćanju ljudi koji su u Evropu došli neregularnim rutama voditi "na multilateralnom nivou" na godišnjem sastanku u Kišinjevu u petak.

Očekuje se da će ministri objaviti političku deklaraciju u kojoj će biti istaknuto da zemlje imaju pravo da kontrolišu svoje granice, posle tvrdnji da su zakoni o ljudskim pravima ometali vraćanje stranih kriminalaca i neželjenih tražilaca azila.

Berse je pred konferenciju Saveta u Kišnjievu rekao da je diskusija o centrima bila "važan element".

"Svi znamo da se o tome razgovara u različitim zemljama. Sada će se o tome raspravljati na multilateralnom nivou. To je napredak, u smislu da smo u mogućnosti da se pozabavimo političkim elementima (koji su ranije) razmatrani na nacionalnom nivou. Razmatraćemo centre i moraćemo da vidimo kako je moguće to sprovesti", rekao je Berse.

Diskusije su se navodno usredsredile na 12 mogućih zemalja – Ruandu, Ganu, Senegal, Tunis, Libiju, Mauritaniju, Egipat, Ugandu, Uzbekistan, Jermeniju, Crnu Goru i Etiopiju, piše Gardijan.

Pojedine evropske zemlje traže veću nacionalnu kontrolu nad migracionom politikom, a nekoliko ministara unutašnjih poslova je tražilo da se promeni tumačenje Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Politička deklaracija bi mogla da ograniči načine na koje tražioci azila mogu da koriste članove konvencije koji se odnose na pravo na život bez mučenja i pravo na porodični život da bi se oduprli pokušajima deportacije.

Organizacije za prava izbeglica upozoravaju da bi to moglo da dovede do slabije zaštite najranjivijih grupa, uključujući one koji beže od rata i gonjenja.

Berse je rekao da je deklaracija, koja nije pravno obavezujuća, važan element ali da će se diskusije između zemalja članica nastaviti.

On je istakao da je važno da migranti koji budu vraćeni sa "evropskog tla" i dalje budu zaštićeni Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i Evropskim sudom.

"To je odlučujuće. Jasno je da su uslovi u zemljama važni", rekao je Berse.

Evropski parlament je u martu odobrio reforme koje otvaraju put uspostavljanju centara za povratak odbijenih tražilaca azila u zemljama izvan EU, gde bi čekali povratak u zemlju porekla.

Inicijativu je predvodila mala grupa članica EU, uključujući Dansku, Austriju, Grčku, Nemačku i Holandiju.

Ta ideja je, međutim, i dalje kontroverzna, a grupe za ljudska prava su više puta upozoravale da postoji rizik od ozbiljnog kršenja ljudskih prava i da uslovi u takvim centrima budu slični zatvorskim.

Oni koji podržavaju centre za povratak tvrde da tražioci azila kojima je odbijen zahtev za boravak svejedno ostaju u zemlji jer je nemoguće vratiti ih u zemlju porekla ili sigurnu treću zemlju.

Prema podacima Eurostata, tokom sedam godina do 2023. godine, između 450.000 i 500.000 državlja trećih zemalja svake godine je dobilo je naređenje da napuste EU, ali je manje od polovine to učinilo.