Stanković (NPS): Vlada Srbije dovela u pitanje opstanak reciklažne industrije

Prema njegovim rečima posledice te odluke već su vidljive kroz gašenje kompanija, otpuštanja radnika i nekontrolisano odlaganje opasnog otpada širom Srbije.

„Umesto da razvija zelenu ekonomiju i reciklažnu industriju po uzoru na evropske zemlje, vlast je za samo nekoliko meseci ugasila sistem koji je Srbiji donosio desetine miliona evra, zapošljavao više od 15.000 ljudi i sprečavao ekološku katastrofu“, naveo je Stanković u saopštenju.

Podsetio je da je odlukom Vlade od 1. januara 2026. godine ukinuta Uredba o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava za reciklažu, koja je predstavljala ključni pravni osnov za finansiranje tretmana posebnih tokova otpada.

„Gotovo pet meseci kasnije, država i dalje ćuti. Ministarstvo zaštite životne sredine ne nudi nikakvo rešenje, ne vodi dijalog sa privredom i ne pokazuje odgovornost za posledice koje je samo izazvalo“, naglasio je Stanković.

On je ocenio da su posledice takve politike već vidljive.

„Od početka godine nije preuzet ni jedan kilogram otpadnih električnih uređaja, guma, ulja, baterija i akumulatora. To praktično znači da je za svega nekoliko meseci više od 40.000 tona opasnog otpada završilo ili će završiti u životnoj sredini“, istakao je Stanković.

Prema njegovim rečima gašenje sistem reciklaže ne pogađa samo zaposlene u fabrikama, već i transportne firme, spoljne saradnike, partnere i hiljade sakupljača sekundarnih sirovina.

Procene govore, dodao je, da samo u niškom regionu čak 2.000 ljudi ostaje bez izvora prihoda zbog urušavanja sistema izazvanog odlukama vlasti.

„Posebno zabrinjava što lokalne samouprave ne reaguju, iako su razvoj cirkularne ekonomije same definisale kao strateški cilj“, rekao je Stanković.

Ukazaoje da najveće kompanije u Srbiji koje uredno plaćaju eko-takse državi danas više nemaju mogućnost da legalno i bezbedno zbrinu otpad koji proizvode.

Pored ogromne ekološke štete, istakao je, Srbija trpi i ozbiljne ekonomske posledice, a ukupan negativan efekat po javne prihode i ekonomiju Srbije procenjuje se na 50 i 100 miliona evra godišnje.

„Samo kroz poreze i doprinose na zarade više od 15.000 zaposlenih, država je mogla da prihoduje između 25 i 40 miliona evra godišnje, kroz eko takse proizvođača i uvoznika prihodovale su se dodatne desetine miliona evra, uz dodatne prihode od PDV-a, poreza na dobit i transporta otpada“, naveo je Stanković.

On je kazao da Narodni pokret Srbije zahtevamo hitno vraćanje i unapređenje pravnog okvira za finansiranje e-reciklaže i razvoj cirkularne ekonomije, hitan dijalog države sa privredom i organizacijama civilnog društva, kao i jasno utvrđivanje odgovornosti za urušavanje sistema upravljanja otpadom u Srbiji.