"Sa dubokom tugom opraštamo se od Dragoljuba Mićunovića, jednog od obnovitelja rada i osnivača moderne Demokratske stranke, njenog prvog predsednika posle obnove 1990. godine i čoveka koji je svojim životom obeležio borbu za slobodu, demokratiju i dostojanstvo politike u Srbiji", navela je DS.
Mićunović, kako su naveli, pripada generaciji ljudi koji su znali cenu slobode, jer su je plaćali lično, ali koji od borbe za demokratsku Srbiju nikada nisu odustali.
"Kao filozof, profesor, politički zatvorenik, parlamentarac i demokrata, ostavio je trag koji prevazilazi jednu stranku i pripada političkoj istoriji Srbije. Za Demokratsku stranku njegovo ime ostaje deo našeg identiteta, naše obnove i naše obaveze da nastavimo borbu za Srbiju slobodnih građana, jakih institucija i demokratskih vrednosti", ocenila je ta stranka.
Demokratska stranka je porodici, prijateljima, poštovaocima i svim demokratama uputila saučešće.
U svojoj višedecenijskoj političkoj karijeri prešao je veliki put od mladog komuniste, koji je u krizi Informbiroa zbog sklonosti Sovjetskom savezu proveo 20 meseci na Golom otoku, preko profesora koji je organizovao prve velike studentske demonstracije 1968. godine, sve do disidentskog statusa 70-ih godina i važnog učesnika u obnovi višestranačkog sistema nakon raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Rođen je 14. jula 1930. godine u Merdaru na jugu Srbije, detinjstvo je proveo u Skoplju, dok Drugi svetski rat provodi u okolini Kuršumlije. Nakon što je kao mladić izdržao kaznu od godinu i osam meseci na Golom otoku, završava gimnaziju u Prokuplju i Filozofski fakultet u Beogradu.
Početkom 60-ih godina prošlog veka izabran je za asistenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti logike društvenih istraživanja. Predavao je Istoriju socijalih i političkih teorija a učestvovao je i u radu Korčulanske letnje škole, kao i u radu časopisa Praksis (Praxis).
Sa grupom filozofa okupljenih oko tog časopisa bio je jedan od organizatora studentskih demonstracija 1968. godine, koje su prve uzdrmale do tada neprikosnovenu vlast Saveza komunista Jugoslavije, ali je sredinom 70-ih godina zbog opozicionog rada uklonjen sa Filozofskog fakulteta sa grupom od sedam profesora i nastavnika.
Boravio je na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj a po povratku je radio u Centru za filozofiju i društvenu teoriju, da bi se 1990. vratio na Filozofski fakultet.
Zajedno sa grupom od 13 intelektualaca učestvovao je u obnovi rada DS, a u februaru 1990. godine na osnivačkoj skupštini postaje prvi predsednik te stranke.
Nakon što je na unutarstranačkim izborima 1994. godine izgubio od Zorana Đinđića, Mićunović privremeno napušta DS i osnova Demokratski centar.
Učestvovao je u formiranju široke koalicije Demokratska opozicija Srbije, koja je na izborima 24. septembra 2000. godine smenila vlast Slobodana Miloševića.
Nakon toga obavljao je funkcije predsednika Veća građana Skupštine SRJ, bio je prvi predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore, kao i poslanik Skupštine Srbije do 2016. godine.
Svoj aktivni politički rad završava kao predsednik Političkog saveta DS, čije je bio i počasni predsednik.
"Za nas u Centru za demokratiju, profesor Mićunović nije bio samo intelektualni autoritet; bio je čovek neiscrpne energije, tople reči i nepokolebljive vere u bolju budućnost. U vremenima kriza i društvenih lomova, učio nas je da su dijalog i tolerancija jedini ispravan put, a da odbrana ljudskog dostojanstva i slobode nema alternativu", navedeno je u saopštenju.
Kako je istakao, "njegova posebna strast i posvećenost bili su usmereni ka mladima - verovao je u njihovu snagu, obrazovao ih, podsticao kritičko mišljenje i otvarao im vrata, duboko uveren da modernu i demokratsku Srbiju mogu izgraditi samo slobodnomisleći ljudi".
"Životni san profesora Mićunovića bio je da vidi Srbiju kao ravnopravan deo evropske porodice naroda. Ta vizija ostaje kao zadatak svima nama u Fondaciji – da nastavimo borbu za vrednosti kojima je posvetio čitav svoj život", navela je Fondacija Centar za demokratiju.
Bivši predsednik Srbije, kao i nekadašnji lider DS, Boris Tadić, napisao je na društvenoj mreži Iks (X) da je Mićunović bio večiti borac za demokratiju, profesor, filozof, levičar, šahista, matematičar, zvezdaš.
"Bio je prvi predsednik Demokratske stranke nakon obnove njenog rada i prvi predsednik Skupštine nakon petooktobarskih promena. Nosio je na svojim leđima torturu Golog otoka koji je preživeo tek punoletan, studentski bunt 68. i osvetu tadašnjeg režima, isterivanje sa posla, egzistencijalne pretnje i sve ono što je stajalo na putu njegove velike borbe za demokratiju", naveo je Tadić.
Kako je dodao, Mićunovićevi govori o slobodi bili su veliki zato što je uvek stajao uspravno pred svakom silom, ne pitajući za cenu, "a uvek se radilo o životu ili smrti".
"Bez Mićuna, u ovoj zemlji ne bi bilo ni tračka demokratije, ni one Demokratske stranke za koju smo se decenijama životom borili i pre nego što je ponovo nastala. Mićun ostaje sa nama u svakoj borbi za slobodu, demokratiju i dostojanstvo Srbije", naveo je Tadić.
Takođe bivši predsednik DS Zoran Lutovac zahvalio se Mićunoviću na borbi za slobodu i demokratiju.
"Mićun više nije sa nama. Hvala ti profesore na borbi za slobodu i demokratiju, na divnim predavanjima o Antičkoj Grčkoj, hvala ti na druženju", napisao je Lutovac na Iksu.
Stranka slobode i pravde (SSP), na vest o smrti Mićunovića, kratko je napisala "Hvala profesore".
Funkcioner DS Miodrag Gavrilović se od Mićunovića oprostio njegovim citatom: "Kada imate vladu jednog čoveka koji se za sve pita, onda se sve njegove vrline i mane prenose na državu. Ako je on neodgovoran i hedonista i država je takva, ako je on lud, takva je i država".
Mićunovićev citat takođe je citirao i Aris Movsesijan iz Pokreta slobodnih građana: "Dođe mi da ne umrem kada pomislim ko mi sve može podići spomenik, ako mu padne na pamet".
Kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević navela je na Iksu da je pre 21 godinu, kao studentkinja druge godine Fakulteta političkih nauka, bila sam polaznica škole "Politeia" na Paliću, kada im je bio upriličen razgovor sa Dragoljubom Mićunovićem.
"Planirano je bilo da na kraju jednog radnog dana razgovor sa njim traje sat i po, a na kraju trajao skoro tri sata i tek onda su organizatori uspeli da ga ubede da prekine da odgovara na naša pitanja jer je već u godinama", navela je Đorđević.
Saučešće je uputio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je naveo da Mićunovićev doprinos razvoju političke misli i javne debate u Srbiji ostaje nesporan i prepoznatljiv, "bez obzira na vreme i različita tumačenja političkih okolnosti kroz koje je naša zemlja prolazila".
"Takva doslednost i intelektualna ozbiljnost ostaju važan deo nasleđa koje prevazilazi dnevnu politiku. Upućujem izraze saučešća njegovoj porodici, prijateljima, saradnicima i svima koji su ga poštovali. Neka počiva u miru", navodi se u saučešću predsednika Vučića.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević takođe na Iksu je naveo da je sa tugom primio vest o smrti filozofa, profesora i jednog od obnovitelja i osnivača moderne Demokratske stranke Dragoljuba Mićunovića, čoveka koji je, kako je dodao, decenijama bio simbol dijaloga, demokratskih vrednosti i borbe za dostojanstvo svakog građanina
"Mićunovićev javni i politički rad prevazilazi jednu političku opciju i ostavlja trag u političkoj istoriji Srbije. Istovremeno, podseća nas da ljudska prava nisu apstraktna ideja, već svakodnevna obaveza društva prema slobodi, istini i odgovornosti", napisao je Antonijević.
U vremenu dubokih podela, prema njegovim rečima, Mićunović je istrajavao u odbrani demokratskih vrednosti, prava na različitost mišljenja i civilizovanog razgovora.
"Njegov odlazak je veliki gubitak za sve koji veruju u slobodno, pravedno društvo, jake institucije i vladavinu prava. Neka mu je večna slava i hvala", dodao je Antonijević.
Advokat Rodoljub Šabić je napisao da je "prvi predsednik obnovljene Demokratske stranke, osvedočeni boraz za demokratiju Dragoljub Mićunović, otišao je zauvek".
"Neka počiva u miru", naveo je Šabić na Iksu.
Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo u Srbiji Nataša Kandić navela je da je Mićunović bio i njen profesor, kao i da je sa svakim studentom imao poseban odnos.
"Profesor Dragoljub Mićunović bio je moj profesor. Svi smo tako govorili, ne naš, nego "moj". Sa svakim studentom imao je poseban odnos. Tako je bilo pri svakom susretu i posle 30 i 40 godina", navela je Kandić na Iksu.
Nekadašnji predsednik Demokratske stranke (DS) Dragoljub Mićunović preminuo je u 96. godini, saopštila je danas ta stranka.
"Sa dubokom tugom opraštamo se od Dragoljuba Mićunovića, jednog od obnovitelja rada i osnivača moderne Demokratske stranke, njenog prvog predsednika posle obnove 1990. godine i čoveka koji je svojim životom obeležio borbu za slobodu, demokratiju i dostojanstvo politike u Srbiji", navela je DS.
Mićunović, kako su naveli, pripada generaciji ljudi koji su znali cenu slobode, jer su je plaćali lično, ali koji od borbe za demokratsku Srbiju nikada nisu odustali.
"Kao filozof, profesor, politički zatvorenik, parlamentarac i demokrata, ostavio je trag koji prevazilazi jednu stranku i pripada političkoj istoriji Srbije. Za Demokratsku stranku njegovo ime ostaje deo našeg identiteta, naše obnove i naše obaveze da nastavimo borbu za Srbiju slobodnih građana, jakih institucija i demokratskih vrednosti", ocenila je ta stranka.
Demokratska stranka je porodici, prijateljima, poštovaocima i svim demokratama uputila saučešće.
