Vasić (Vojvodinašume): Suština zaštite prirode u aktivnim merama i ubrzanju procedura

Novi program zaštite prirode u Srbiji treba da omogući ulaganje u aktivne mere zaštite, uz ubrzanje procedura i finansiranje iz različitih izvora, kako zaštićena područja ne bi imala taj status samo na papiru, izjavila je samostalna stručna saradnica za zaštićena područja i zaštitu životne sredine u javnom preduzeću "Vojvodinašume" Ivana Vasić.

Danas se završava javna rasprava o Predlogu programa zaštite prirode za narednih pet godina, čiji je glavni cilj unapređenje sistema zaštite prirode i očuvanje biodiverziteta.

"Ovaj Program zaštite prirode pravi donekle suštinski zaokret u delovanju jer pre svega stavlja fokus na aktivne mere zaštite, na ono što je trenutno aktuelno u svetu a to je primena rešenja bliskih prirodi, kao i pokušaj da se uvežu sredstva koja su dostupna iz različitih izvora", rekla je Vasić za portal Zelena Srbija agencije Beta.

Vasić je istakla da je potreban aktivan pristup jer se priroda brzo menja, a priprema projekata i procena finansija traju veoma dugo.

"Mi smo zbog nekih administrativnih i birokratskih procedura poprilično spori. Kada mi pripremimo neki projekat, već su izmenjeni klimatski uslovi. Moramo jednostavno ubrzati procedure, pripremu projekata i u skladu sa tim brzo nalaziti i donatore", kazala je Vasić.

Zbog dugog trajanja tih procesa, dodala je, ne postoji generalna slika šta je sve potrebno da se uradi u okviru zaštite biodiverziteta i u tom smislu novi Program zaštite prirode prepoznaje da planovi upravljanja zaštićenim područjima moraju da se menjaju, što će pružiti jasniju sliku realnih potreba.

"U ovom trenutku, iz svog ličnog iskustva kao neko ko je 17 godina upravljač zaštićenih područja, mogu da kažem da znamo realne potrebe, ali nismo ih pretočili u prave projekte, ne zato što ne znamo, naprotiv, priprema projekata i tehnička dokumentacija jednako je skupa kao i kad radite nešto u prirodi i revitalizaciju. A priroda je brza i mi nikako da uhvatimo korak", kazala je Vasić.

Srbija je povećala izdvajanja za zaštićena područja sa 200 miliona dinara 2020. na 730 miliona ove godine ali je, prema rečima Vasić, potrebno desetostruko više.

Vasić je navela da, pored javnih ulaganja, postoji veliki potencijal u privatnom sektoru i da je dobro što se međunarodne kompanije koje imaju predstavništva u Srbiji, kao i mala i srednja preduzeća, u svom poslovanju okreću primeni ESG ciljeva, odnosno standardima koji mere uticaj kompanije na životnu sredinu, društvo i korporativno upravljanje.

"Danas imamo malo to sporadično finansiranje iz privatnog sektora, a zapravo ćemo jako brzo, u kontekstu svih sektora, javnog, privatnog, civilnog, i u kontekstu sektorskih politika, zaštita prirode, šumarstvo, vodoprivreda, energetika, saobraćaj i turizam, svi biti na istom zadatku. Nama su danas jednako ugroženi biodiverzitet, šume, vlažna staništa i voda, i čini mi se da ćemo brzo doći na poziciju da ćemo svi raditi u okviru istog cilja i da ćemo jednostavno morati imati tu sinergiju", rekla je Vasić.

Posebno istakavši problem sa očekivanim sušama u narednim godinama, Vasić je rekla da treba više da se ulaže u sprečavanje i adaptaciju na klimatske promene umesto u saniranje štete.

Vasić je kazala da treba raditi na pozicioniranju zaštite prirode i u okviru drugih sektora, pa se tako u sektoru turizma može finansirati nešto što je vezano za infrastrukturu koju koriste posetioci, ili ministarstvo visokog obrazovanja može finansirati potrebna istraživanja i monitoring.

Važno je, dodala je, smisleno povezivanje institucija i organizacija, bolja artikulacija potreba i efikasnija preraspodela postojećih sredstava, pre svega u kontekstu određivanja prioriteta, naročito u ugrožene vrste i staništa.

U Srbiji je proglašeno 470 zaštićenih područja, što čini 10,73 odsto teritorije Srbije pod zaštitom, a JP "Vojvodinašume" je upravljač šest velikih zaštićenih područja.

U predlogu Programa zaštite prirode je prepoznato da postojeći model finansiranja nije održiv i da budžet za životnu sredinu, koji je manji od 0,5 odsto BDP-a, nije dovoljan. Takođe se ukazuje na kontinuiran nedostatak stručnih i tehničkih kapaciteta, odsustvo adekvatnih kazni i pritisak drugih sektora na zaštitu prirode, kao što su otvaranje rudnika i izgradnja infrastrukture.

Novi Program bi trebalo da zameni prethodni, koji je istekao 2023. godine, i da obezbedi usklađivanje sa evropskim standardima zaštite prirode i Zelenom agendom za Zapadni Balkan, kao i Kunming-Montreal globalnim okvirom za biodiverzitet.

U dokumentu se ističu tri posebna cilja – smanjenje negativnog uticaja na biodiverzitet, unapređenje sistema upravljanja zaštićenim područjima, ekološkom mrežom i vrstama i unapređenje javne politike uz učešće javnosti u donošenju odluka.

Paket mera koji je predložen u programu obuhvata kombinaciju regulatornih i institucionalnih mera usmerenih ka zaštiti vrsta i staništa i obnovu degradiranih ekosistema, povećanju površine zaštićenih područja, povećanju efektivnosti upravljanja, nadzora i praćenja, kao i finansijsku održivost.


Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.