Zemlje EU žele da se istraživanje nafte klasifikuje kao zelena investicija

Većina vlada EU kaže da podržava prelazak sa fosilnih goriva na čistiju energiju, ali nisu toliko ekološki svesne  kada su u pitanju ulaganja u velike naftne kompanije i članice EU postigle su dogovor koji će olakšati privatne investicije za zelene aktivnosti u kompanije koje rade na novim projektima sa fosilnim gorivom.

To znači da bi velike kompanije u sektoru nafte i gasa koje troše milijarde evra na nova nalazišta i dalje mogle da koriste fondove za održive investicije, sve dok istovremeno ulažu u solarnu energiju, vetro turbine, vodonik, hvatanje i skladštenje ugljenika najmanje petinu godišnjih neto investicija, piše briselski Politiko i dodaje da bi se tako znatno oslabila ideja Evropske komisije.

Komisija želi da podstakne da održivo finansiranje ide ka kompanijama koje postaju zelenije umesto da se gomilaju sredstva za one koje su već zelene.

Takođe Komisija želi da se razlikuju zeleni fondovi od tzv. prelaznih kako bi potrošačima bilo jasnije u šta ulažu i da bi se rešilo pitanje "grinvošinga" (taktika kojom kompanije obmanjuju potrošače predstavljajući se kao ekološki odgovorne a da zapravo ne menjaju štetne prakse).

Novi pristup članice su usvojile juče, na Savetu EU, ali tek treba da ubede Evropski parlament i Komisiju pre nego što bi pravila mogla da se izmene.

Nevladin sektor smatra da su izmene Komisijinog predloga od strane članica otišle predaleko.

"Time se jasno otvaraju vrata za 'grinvošing' i izdaje poverenje investitora i potrošača koji veruju da ulažu novac u održive aktivnosti", rekla je za Politko savetnica neprofitne organizacije ŠerEkšn (ShareAction) lzabela Riter.

Do dogovora članica došlo je u trenutku kada je Evropu pogodio toplotni talas sa rekordnim temperaturama. Takvi talasi postaju sve češći i intenzivniji zbog globalnog zagrevanja kao posledice sagorevanja fosilnih goriva.

Argument sektora fosilnog goriva da i dalje dobija sredstva za održivo finansiranje jeste da su novi naftni i gasni projekti važni za evropske napore da se smanji zavisnost od uvoza fosilnog goriva od samo nekoliko velikih proizvođača a situacija oko Irana samo je doprinela.

Stručnjaci za održive finansije smatraju da bi to moglo da oteža investitorima finansiranje kompanija sa kredibilnim planovima da postanu zelenije.

Izmenu zakona o zelenim finansijama Komisija je inače predložila prošle godine. Komisija je predložila tri kategorije fondova - za ulaganje u zaista održive kompanije, u kompanije koje su u procesu da postanu zelenije i one koje priznaju principe ekološke i socijalne uprave ali ne idu dalje od toga.

Prema tom predlogu, kompanije koje razvijaju nove projekte fosilnog goriva bile bi isključene iz kategorija zaista održivih i tranzitnih kako bi se izbeglo obmanjivanje ljudi koji žele da se njihova štednja ulaže u zelenije kompanije.

Protiv toga su naftne i gasne kompanije. U francuskom TotalEnerdžisu kažu da bi se na taj način zanemario njihov značajan i rastući dorpinos energiji sa malim sadržajem ugljenika i oslabili ključni ciljevi EU.

TotalEnerdžis je u 2024. na nove naftne i gasne projekte potrošio više od trećine od 17,8 milijardi dolara investicija a na energije sa malom emisijom ugljenika 27 odsto. Kako piše Politiko, ako kompanija tako nastavi, mogla da bi da bude uključena u fondove u okviru kategorije tranzicije.