Đedović Handanović: Srbija će iduće godine završiti svoju deonicu gasne interkonekcije sa Rumunijom
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je u četvrtak da će u toku 2027. godine Srbija završiti svoju deonicu gasne interkonekcije sa Rumunijom, kapaciteta najmanje 1,6 milijardi kubnih metara, od Mokrina do rumunske granice, u dužini od 13,1 kilometara.
"Time će Srbija biti povezana sa gasnim koridorom BRUA (Bugarska-Rumunija-Mađarska-Austrija), čime će naša zemlja već naredne godine dobiti novi pravac snabdevanja i dodatni izvor prirodnog gasa", rekla je ministarka u Bukureštu gde je sa predsednikom Vlade Rumunije i vršiocem dužnosti ministra energetike Ilieom Boložanom potpisala Memorandum o razumevanju o olakšanju razmene informacija u vezi sa projektom reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3".
Dodala je da se razmatra rekonstrukcija i ponovno stavljanje u funkciju naftovoda za transport naftnih derivata između Srbije i Rumunije, čime bi se obezbedio sigurniji i efikasniji transport goriva.
Ukazala je i da su dve zemlje već povezale elektroenergetske prenosne sisteme.
"Ta povezanost dodatno je unapređena završetkom deonice Transbalkanskog koridora od Pančeva do rumunske granice. Pored toga, kroz projekte Severnog koridora, planiramo da povećamo prekogranični prenosni kapacitet na srpsko-rumunskoj granici za oko 500 megavata. Sledeći cilj je povezivanje naših tržišta električne energije", rekla je Đedović Handanović.
Zaključila je da će Rumunija u narednom godinama biti jedan od najvažnijih energetskih partnera Srbije, posebno zato što je reč o prijateljskoj zemlji koja podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, kao i proces evropskih integracija naše zemlje.
"Uverena sam da će dalje jačanje naše saradnje doneti konkretne koristi građanima i privredama obeju zemalja, istovremeno doprinoseći većoj energetskoj bezbednosti regiona", rekla je Đedović Handanović.
Premijer Rumunije i vršilac dužnosti ministra energetike Ilie Boložan naveo je da Rumunija i Srbija imaju dugogodišnju i uspešnu saradnju u energetskom sektoru, tokom koje hidroelektrane "Đerdap 1" i "Đerdap 2" već decenijama uspešno rade i predstavljaju jedan od najvažnijih energetskih projekata za obe države.
"Danas smo otvorili razgovore o potencijalnom novom zajedničkom projektu kroz razmenu informacija u vezi sa Reverzibilnom hidroelektranom 'Đerdap 3', sa ciljem da bolje razumemo sve njene potencijalne koristi i uticaje. Važno je da sagledamo njene ekonomske efekte, njen doprinos energetskoj sigurnosti, kao i njen uticaj na životni standard naših građana", naveo je on.
(beta/cmg)
