Grčka stari, preostala deca s ostrva putuju brodićima u škole na kopnu

Pre nego što sunce izađe iznad Jonskog mora, tinejdžeri sa malog grčkog ostrva Kalamos ukrcavaju se u brodić s rančevima prebačenim preko ramena da bi za posla sata prešli do kopna.

Oni putuju u školu, a njihovo putovanje u ranu zoru pokazuje širi problem sa kojim se suočava veći deo Evrope: sve je manje dece koja popunjavaju učionice, a udaljene zajednice, poput onih na ostrvima, često prve osećaju te posledice.

U osnovnoj školi na Kalamosu ostala su samo dva učenika. Kada sledeće godine krenu u srednju školu na kopnu, poslednja aktivna škola na ostrvu biće zatvorena.

Ostrvo ima oko 80 stalnih stanovnika, od kojih je sedmoro tinejdžera. Kada duva jak vetar, more može biti previše uzburkano za plovidbu, pa učenici propuštaju nastavu.

"Nekada je na Kalamosu bilo mnogo dece", seća se Antonis Aivaliotis, učenik završnog razreda srednje škole koji svakodnevno putuje na kopno i planira da sasvim ode nakon mature. "Bilo je veoma lepo. Svakog dana smo se igrali zajedno. Svakog jutra smo išli u (osnovnu) školu", kazao je on.

"Naravno da bih voleo da ostanem ovde", rekao je. "Volim Kalamos. To je moj dom. Ali ovde uopšte nema nikakvog razvoja".

Hrisa Dalaka, učiteljica u osnovnoj školi na ostrvu, provela je 20 godina radeći u udaljenim grčkim školama, ponekad kao jedini nastavnik, spajajući razrede i predajući sve predmete – od grčkog jezika i matematike do istorije, prirodnih nauka i fizičkog vaspitanja.

Učionica na Kalamosu je sada uglavnom prazna. U blizini je vrtić koji je zatvoren već tri godine, a igračke i dalje stoje na policama.

"Moraću da napustim Kalamos", rekla je Dalaka.

Da bi škola ostala otvorena, bile bi potrebne da samo još dve porodice imaju decu, dodala je ona. "Samo dve porodice – jednostavan potez".

Grčka se suočava sa stalnim opadanjem broja stanovnika, beležeći više umrlih nego rođenih svake godine od 2011.

Po rečima Arisa Aleksopulosa, rukovodioca OECD-ovog Centra za demografsku dinamiku na Kritu, broj stanovnika Grčke bi do 2050. godine mogao da opadne sa sadašnjih oko 10,5 miliona na između 8 i 8,5 miliona, pri čemu bi mladi postali manjina.

Mali broj upisanih učenika naveo je grčke vlasti da ove godine zatvore 75 škola i da uvedu ili produže obustavu nastave u više od 400 drugih.

Viron Kocamanis, suosnivač Instituta za demografska istraživanja u Atini, izjavio je da zatvaranje škola u područjima sa malo učenika treba sprovoditi "veoma uzdržano i pažljivo", a ne isključivo na osnovu ekonomskih razloga.

Zatvaranje škola podstiče radnosposobno stanovništvo da napusti udaljena područja i zasnuje porodicu negde drugde, istakao je on.

"Zatvaranje škola dovodi i do toga da mladi ne ostaju (u udaljenim zajednicama), već odlaze", rekao je Kocamanis.

"Odlazak znači sve manje ljudi i sve manje rođenih. To znači depopulaciju i izumiranje naselja koja će se pretvoriti u staračke domove", kazao je on.