Stamatović: Godinama ukazujem na zloupotrebe i nezakonitosti u radu državnih institucija

"Pošto me Strukovni sindikat RGZ-a optužuje da pravim političku predstavu i iznosim neistine, odlučio sam da im pomognem činjenicama. Smatram da su i Republički geodetski zavod i Tužilaštvo osnovani da štite zakon, a ne pojedince", kazao je Stamatović u saopštenju.

Dodao je da je RGZ 25. maja ove godine uputio dopis kojim poziva Opštinu Čajetina da predloži člana i zamenika člana Кomisije iz reda građana i da je opštinska vlast već 1. juna dostavila oba predloga.

"Ako već tvrde da ja ne mogu biti član Кomisije, onda imaju predloženog zamenika i ništa ih nije sprečavalo da Кomisiju formiraju i započnu postupak. Međutim, Кomisija još nije formirana. Zato je potpuno jasno ko zaista opstruiše ovaj proces", naveo je Stamatović.

Kako je istakao, kupoprodaji društvenog kapitala PК "Zlatibor", kao i rešenje iz 2015. godine potpisala je tadašnja potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, a kojima se 2.213 hektara državnog zemljišta prenosi u privatnu svojinu.

"U odbranu se tada uključilo Državno pravobranilaštvo- Odeljenje u Užicu pokrenuvši upravni spor protiv Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture tražeći poništaj tih rešenja, navodeći da su doneta nezakonito i da se njima, kako stoji u tužbi, pričinjava neprocenjiva šteta imovini Republike Srbije, nad kojom se upisuje pravo privatne svojine bez ijednog dokaza", naveo je Stamatović.

Dodao je da u drugoj tužbi Državno pravobranilaštvo jasno navodi da PК "Zlatibor" ne poseduje nijednu podobnu ispravu za upis bilo kakvog prava na tim nepokretnostima, što je kasnije potvrdilo i Ministarstvo finansija, koje je, odlučujući po žalbi PК "Zlatibor", žalbu odbilo kao neosnovanu, jer za takav upis nije postojao nikakav pravni osnov.

"Postavlja se pitanje – zašto o svemu ovome govorim sada i zašto smatram da bi Strukovni sindikat RGZ trebalo da se pozabavi svojim direktorom Borkom Draškovićem, umesto što se bavi napadima na mene? Zato što je Drašković svojim potpisom 2017. godine doneo rešenje o potvrđivanju katastra nepokretnosti za deo katastarske opštine Čajetina, kojim su ukinute tapije i intabulacione knjige i uspostavljen katastar nepokretnosti", naveo je Stamatović.

Zapitao je kako je to bilo moguće ako postupak javnog izlaganja nije bio okončan, a postojala je zabeležba spora i kako je danas moguće da te zabeležbe, koja je otvorila mogućnost da se nastavi sa upisivanjem državne imovine na pravno lice, više nema u evidenciji RGZ-a.

"To su pitanja na koja odgovor duguju direktor RGZ, Strukovni sindikat i Tužilaštvo. Jer rešenje o potvrđivanju katastra nepokretnosti ne može biti doneto dok se ne okonča postupak javnog izlaganja. Upravo je takvim postupanjem omogućeno da se privatno lice upiše kao vlasnik imovine neprocenjive vrednosti", istakao je Stamatović.