Raška pokreće sistem za pametno upravljanje zelenim površinama

U Raškoj od danas počinje primena sistema za pametno upravljanje zelenim površinama, koji će omogućiti efikasnije održavanje parkova i drugih javnih površina, racionalnije korišćenje vode i opreme, kao i brže reagovanje na rizike od suše, bolesti i štetočina, saopšteno je povodom primopredaje softverske licence i opreme koja je danas uručena opštini, objavio je NALED.

Cela infrastruktura, uz prateću licencu za upravljanje, uručena je u okviru projekta Ka pametnim, zelenim i održivim gradovima u Srbiji, koji sprovodi GIZ, uz podršku NALED-a, u saradnji sa kompanijama Intracom Telecom i TeleGroup, kroz program Razvojnog partnerstva sa privatnim sektorom develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

"Opština Raška dobila je sistem za pametno upravljanje zelenim površinama, koji će omogućiti efikasnije planiranje, održavanje i unapređenje naših parkova i drugih javnih zelenih površina. Ovakva rešenja predstavljaju važan iskorak ka modernijem, odgovornijem i održivijem upravljanju opštinom, uz racionalnije korišćenje resursa i viši kvalitet usluga koje pružamo građanima", rekla je zamenica predsednika opštine Raška Jovana Mutavdžić.

Pametna oprema postavljena je na pet pilot-lokacija – tri u Raški i po jednoj u Baljevcu i Kopaoniku.

Meteorološke stanice prikupljaće podatke o temperaturi, padavinama, vlažnosti vazduha i zemljišta, vetru i sunčevom zračenju.

Na osnovu tih podataka nadležne službe moći će preciznije da odrede vreme za zalivanje, košenje, prihranu i zaštitne tretmane.

Poseban uređaj za pregled unutrašnjeg stanja stabala pomoći će u ranom otkrivanju truleži i proceni njihove stabilnosti.

Digitalni katastri i GIS baze već se koriste u pojedinim gradovima u Srbiji, poput Beograda, Novog Sada i Subotice, pre svega za evidentiranje stabala, parkova i sprovedenih intervencija.

Navedeno je da sistem u Raškoj ide korak dalje, jer na jednom mestu povezuje digitalnu evidenciju, podatke sa senzora, planiranje radova, praćenje troškova i komunikaciju sa građanima, zbog čega predstavlja jedno od naprednijih rešenja ove vrste u Srbiji.

"Povezivanjem registra zelenih površina sa podacima sa terena, lokalne službe neće raspolagati samo informacijom gde se određena površina nalazi, već i podacima o trenutnim uslovima, ranije obavljenim radovima i mogućim rizicima. Dodatna pogodnost je što će putem mobilne aplikacije građani moći da prijave probleme, prate status prijava i dobijaju informacije o radovima i tretmanima", kazao je projektni menadžer u kompaniji TeleGroup Miloš Petković.

Podseća se da se projekat Ka pametnim, zelenim i održivim gradovima u Srbiji sprovodi sprovodi u još četiri lokalne samouprave.

Pirot dobija sistem za pametno upravljanje parkingom, Kragujevac i Vrnjačka Banja rešenja za digitalno praćenje vodovodne mreže, a Veliko Gradište pametnu stanicu za solarno punjenje električnih vozila.  

"Kroz integrisana pametna rešenja za digitalnu transformaciju koja GIZ sa svojim partnerima nudi – od pametne mobilnosti i upravljanja gradskim zelenilom do inteligentnih sistema za pijaću vodu – građani će imati čistiju životnu sredinu, uštedeti vreme i novac i osetiti poboljšanje kvaliteta života", izjavio je savetnik u GIZ-a Zoran Jakovljev.

Istraživanje NALED-a pokazalo je da polovina opština u Srbiji sprovodi ili je imala u prošlosti neki pilot projekat sa elementima razvoja pametnih gradova, dok je još 65 odsto navelo da planira takve aktivnosti.  

"Cilj projekta nije da opštine dobiju samo novu infrastrukturu, već da uče o dobrim praksama i nastave da razvijaju pametna rešenja. Zato paralelno sa opštinama radimo na razvoju koncepta pametnih gradova prilagođenih potrebama lokalne zajednice, na osnovu mapiranja ključnih sektora gde bi implementacija pametnih tehnologija donela najveću korist", rekao je projektni menadžer u NALED-u Stefanos Jokić.