Hil: Isporuka srpskog oružja Ukrajini važnija od usklađivanja sa sankcijama EU Moskvi

Ukrajina je već dugo zainteresovana za proizvodnju oružja u Srbiji, a u uspostavljanju kontakata između Kijeva i Beograda značajnu ulogu igrao je bivši ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil, piše dnevnik Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) uoči najavljene posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Beogradu.

Nemački dnevnik piše da se u subotu očekuje dolazak Zelenskog u zvaničnu posetu Srbiji i da je realizacija te "politički delikatne" posete dugo bila neizvesna. 

Prema pisanju FAZ, razlog nije samo nepredvidiv razvoj ratnih dešavanja u  Ukrajini, nego i to što, prema diplomatskim izvorima, u Kijevu postoji grupa koja odlučno lobira protiv posete Zelenskog Srbiji, "rusofilskoj državi na Balkanu".

Utoliko je poseta pripremana u najvećoj mogućoj tajnosti. Ali iako je u javnosti bilo sve više onih koji su to znali, poseta i dalje ostaje politički delikatna i pre svega je politički signal, iako bi centralna tema razgovora trebalo da bude ekonomska saradnja, piše FAZ.

Međutim, u toj saradnji nipošto zapostavljena tema je odbrambena saradnja, koja uključuje i potencijalnu zajedničku proizvodnju dronova, uz trilateralnu saradnju Ukrajine, Srbije kao mesta proizvodnje i Ujedinjenih arapskih emirata kao finansijera, piže FAZ.

"To što najveći neprijatelj (ruskog predsednika Vladimira ) Putina, Zelenski sada stiže u zvaničnu posetu Srbiji, dopušta i određene zaključke o srpskim očekivanjima budućeg toka ruske agresije na Ukrajinu. Vođstvo u Beogradu očigledno nema utisak da Putinove snage kratkoročno stoje pred odlučujućom pobedom u Ukrajini. U skladu sa tim, razvijaju se odnosi sa Ukrajinom, ali bez prekidanja veza sa Rusijom", piše FAZ.

Međutim, posredna vojna saradnja Srbije i Ukrajine traje već dosta dugo, piše list. Američki diplomata Kristofer Hil je za FAZ govorio o naporima koje su SAD, dok je bio ambasador u Beogradu od 2022. do 2025. godine, ulagale u podršku vojne saradnje Srbije i Ukrajine.

Hil, diplomata sa velikim iskustvom na Balkanu koji je već bio napustio dilomatsku službu, a zatim reaktiviran u vreme predsednika Džozefa Bajdena i imenovan za ambasadora u Beogradu, rekao je za FAZ da je na početku njegovog mandata u Srbiji kod njega došao ukrajinski ambasador sa spiskom vojne opreme koja je Ukrajini hitno potrebna.

"Tim moje ambasade se raspitao da li su Srbi u stanju da ispune te potrebe, i bili su", rekao je Hil. On je dodao da su SAD zatim počele "da podržavaju kupovinu značajnih količina srpske municije, za koju se znalo da je Ukrajini hitno potrebna".

Srbija i do danas polaže veliku važnost na to da Ukrajini nije prodaja jedan jedini metak, što je formalno tačno, piše FAZ, dodajući da su snabdevanja išla preko popsrednika, poput Poljske ili Češke. 

"Naravno da su u Beogradu svi koji su bili uključeni znali da zemlje poput Poljske ili Češke nisdu krajnji korisnici naoružanja. Ali naravno da ti poslovi nisu ostali tajna za rusku stranu. O tome svedoči i nekoliko javnih upozorenja ruskih tajnih službi upućenih Vučiću", rekao je Hil.

Hil je dodao da je tim javnim upozorenjima prethodilo i nekoliko upozorenja iza zatvorenih vrata, i da je najmanje jednom slučaju, na jednom skupu u Pekingu, i sam Putin uputio takvo upozorenje Srbiji.

Hil je naglasio da je američkoj strani bilo izuzetno važno da angažman Srbije ne bude doživljen kao ratno profiterstvo, "nego u kontekstu trajnog i održivog odnosa Srbije i Ukrajine, zasnovanog na dugoročnom zajedničkom interesu dve zemlje". 

Bivši ambasador SAD je ocenio da su preterane i kritike na račun Srbije zato što se nije priključila sankcijama Evropske unije protiv Rusije. Rekao je da je kao ambasador iznosio stav da "Srbija može da preduzme druge, znatno važnije mere, umesto da samo bude statista u jednom režimu sankcija, što bi jedva nešto promenilo u ukupnoj situaciji". 

Prema rečima Kristofera Hila, kritike Rusije se, imajući u vidu naklonosti stanovništva u Srbiji, nisu smele potceniti, a plašio se i da bi "kritičari Srbije mogli da joj prebace da obe strane snabdeva oružjem".

Za SAD je bio visoki prioritet da "pomno posmatraju" da li Beograd na bilo koji način sarađuje sa Rusima, i "uloženi su značajni resursi da budemo dobro informisani o tome kakva je situacija", rekao je Hil.

"Rezultat je glasio da nema prodaje srpskog oružja Rusiji, bar ne u obimu koji bi bio vredan pomena", rekao je Hil.

FAZ konstatuje da je iz razumljivih razloga o "tim temama" lakše dobiti informacije iz američkih izbora, nego u Srbiji, koja je upućena na ruski gas. "Bez njega Srbija ne bi ostala bez snabdevanja, ali bio bio ugrožen značajan faktor manjih troškova, koji je proteklih godina u zemlju doveo mnoge strane investitore", konstatuje FAZ.