Danas: Ovog leta 162 mesta u Srbiji bez vode za piće, a vlast se hvali fontanama
Zelena Srbija
| Izvor: Beta
| 09.09.2026
|
access_time
12:40
U Srbiji su ovog leta, prema podacima organizacije Pravo na vodu, 162 mesta iz 87 opština bila bez pijaće vode, a vlast se hvali fontanama, objavio je sajt Danasa.
Tokom tri letnja meseca registrovane su, kako je navedeno, 293 prijave građana zbog problema sa snabdevanjem vodom.
U istraživanju koje je objavila organizacija Pravo na vodu, u 77,8 odsto slučajeva građani smatraju da su glavni uzroci nestašice vode suša i presušivanje izvora, u 15,4 odsto slučajeva misle da je zbog radova i kvarova na vodovodnim mrežama, dok u 6,8 odsto slučajeva građanima je uzrok nepoznat i voda jednostavno nestaje bez ikakve najave.
Izvršna direktorka organizacije za zaštiru životne sredine Polekol Žaklina Živković, rekla je za Danas da ih "ova crna statistika nije iznenadila, ali ih je zabrinula".
"To su najmanje 162 alarma koja nas upozoravaju da pitanje vodosnabdevanja više ne može da se rešava samo interventnim cisternama i povremenim sanacijama kvarova, već zahteva ozbiljnu i dugoročnu politiku upravljanja vodom, ali i prilagođavanje klimatskim promenama", rekla je Živković, koja je i članica inicijative Pravo na vodu.
Dodala je da se moraju istovremeno smanjivati gubici u mreži, štititi izvori i podzemne vode, ulagati u infrastrukturu i planirati buduće potrebe za vodom, "tako da pravo ljudi na bezbednu i dostupnu pijaću vodu ne bude potpuno ukinuto".
Podatke o nestašicama vode, kako kaže, prikupili su iz zvaničnih izvora (sajtova i društvenih mreža javnih komunalnih preduzeća) i prijava građana, ali da veruje da je taj broj mesta bez vode i veći, s obzirom da svake godine beleže rast.
"Kad smo objavili mapu, ljudi su nastavili da se javljaju da njihovih mesta nema na mapi, a da imaju probleme sa vodom. Iz našeg višegodišnjeg iskustva, nažalost, vidimo da su retka mesta u Srbiji koja nemaju neki problem sa vodosnabdevanjem", navela je Živković.
Programska direktorka Udruženja za promociju i ekološki marketing prorodnih vrednosti Ekomar Marija Simić Savić rekla je da objavljeni podaci pokazuju da nestašice vode više nisu izolovani incidenti, a da suše i klimatske promene nisu više povremene nepogode, već nova realnost na koju moramo da se prilagodimo.
"Uprkos ustaljenom mišljenju, Srbija nije zemlja neograničeno bogata sopstvenim vodnim resursima. Nedostatak vode posebno je problematičan za manje sredine, koje zavise od poljoprivrede i stočarstva, jer nedostatak vode tamo ne ugrožava samo domaćinstva, već i proizvodnju, prihode i mogućnost ljudi da ostanu da žive u tim zajednicama. Zato nestašica vode vrlo brzo postaje i ekonomski, socijalni i demografski problem", rekla je Simić Savić.
Dodala je da ako se reaguje tek kad krenu restrikcije "ne prilagođavamo se novoj situaciji, već samo reagujemo u krizama".
"Neophodna su sistemska planiranja, ulaganja u vodovodnu infrastrukturu i očuvanje vodotokova", istakla je Simić Savić.
Predsednik beogradskog Odbora Pokreta slobodnih građana Stefan Simić ocenio je da voda za piće nije privilegija, već osnovna potreba svakog čoveka i da treba da bude alarm za celu državu to što su ovog leta 162 mesta u Srbiji ostala bez vode za piće.
"U Beogradu se milijarde troše na projekte koje vlast predstavlja kao svoje velike uspehe, kružni tokovi, fontane, sat na Trgu republike, dok nam je vodovodna infrastruktura zastarela, cevi pucaju, a građani na periferiji grada ostaju bez vode po više meseci. Ne može vlast da se hvali fontanama, trgovima i megalomanskim projektima, a da joj vodovod bude poslednja rupa na svirali", rekao je Simić.
Tokom tri letnja meseca registrovane su, kako je navedeno, 293 prijave građana zbog problema sa snabdevanjem vodom.
U istraživanju koje je objavila organizacija Pravo na vodu, u 77,8 odsto slučajeva građani smatraju da su glavni uzroci nestašice vode suša i presušivanje izvora, u 15,4 odsto slučajeva misle da je zbog radova i kvarova na vodovodnim mrežama, dok u 6,8 odsto slučajeva građanima je uzrok nepoznat i voda jednostavno nestaje bez ikakve najave.
Izvršna direktorka organizacije za zaštiru životne sredine Polekol Žaklina Živković, rekla je za Danas da ih "ova crna statistika nije iznenadila, ali ih je zabrinula".
"To su najmanje 162 alarma koja nas upozoravaju da pitanje vodosnabdevanja više ne može da se rešava samo interventnim cisternama i povremenim sanacijama kvarova, već zahteva ozbiljnu i dugoročnu politiku upravljanja vodom, ali i prilagođavanje klimatskim promenama", rekla je Živković, koja je i članica inicijative Pravo na vodu.
Dodala je da se moraju istovremeno smanjivati gubici u mreži, štititi izvori i podzemne vode, ulagati u infrastrukturu i planirati buduće potrebe za vodom, "tako da pravo ljudi na bezbednu i dostupnu pijaću vodu ne bude potpuno ukinuto".
Podatke o nestašicama vode, kako kaže, prikupili su iz zvaničnih izvora (sajtova i društvenih mreža javnih komunalnih preduzeća) i prijava građana, ali da veruje da je taj broj mesta bez vode i veći, s obzirom da svake godine beleže rast.
"Kad smo objavili mapu, ljudi su nastavili da se javljaju da njihovih mesta nema na mapi, a da imaju probleme sa vodom. Iz našeg višegodišnjeg iskustva, nažalost, vidimo da su retka mesta u Srbiji koja nemaju neki problem sa vodosnabdevanjem", navela je Živković.
Programska direktorka Udruženja za promociju i ekološki marketing prorodnih vrednosti Ekomar Marija Simić Savić rekla je da objavljeni podaci pokazuju da nestašice vode više nisu izolovani incidenti, a da suše i klimatske promene nisu više povremene nepogode, već nova realnost na koju moramo da se prilagodimo.
"Uprkos ustaljenom mišljenju, Srbija nije zemlja neograničeno bogata sopstvenim vodnim resursima. Nedostatak vode posebno je problematičan za manje sredine, koje zavise od poljoprivrede i stočarstva, jer nedostatak vode tamo ne ugrožava samo domaćinstva, već i proizvodnju, prihode i mogućnost ljudi da ostanu da žive u tim zajednicama. Zato nestašica vode vrlo brzo postaje i ekonomski, socijalni i demografski problem", rekla je Simić Savić.
Dodala je da ako se reaguje tek kad krenu restrikcije "ne prilagođavamo se novoj situaciji, već samo reagujemo u krizama".
"Neophodna su sistemska planiranja, ulaganja u vodovodnu infrastrukturu i očuvanje vodotokova", istakla je Simić Savić.
Predsednik beogradskog Odbora Pokreta slobodnih građana Stefan Simić ocenio je da voda za piće nije privilegija, već osnovna potreba svakog čoveka i da treba da bude alarm za celu državu to što su ovog leta 162 mesta u Srbiji ostala bez vode za piće.
"U Beogradu se milijarde troše na projekte koje vlast predstavlja kao svoje velike uspehe, kružni tokovi, fontane, sat na Trgu republike, dok nam je vodovodna infrastruktura zastarela, cevi pucaju, a građani na periferiji grada ostaju bez vode po više meseci. Ne može vlast da se hvali fontanama, trgovima i megalomanskim projektima, a da joj vodovod bude poslednja rupa na svirali", rekao je Simić.
