Đurđević: Klimatske promene više nemoguće ignorisati, neophodno obezbediti finansije

U Srbiji je u avgustu zabeležen novi temperaturni rekord, što je još jedan pokazatelj da je posledice klimatskih promena više nemoguće ignorisati, rekao je stručnjak za klimu Vladimir Đurđević, ocenjujući da vlasti moraju da pokažu ozbiljnije angažovanje tako što će izdvojiti konkretna sredstva za smanjenje rizika i povećanje otpornosti na nove klimatske uslove.

"Znaćemo da su klimatske promene postala važna tema Vladi kada bude postojala eksplicitna stavka u budžetu Republike Srbije u okviru koje će da se pojave sredstva koje će da služe za smanjenje rizika od klimatskih promena u Srbiji", izjavio je Đurđević za portal Zelena Srbija agencije Beta.

Prošli mesec je prema analizi Republičkog hidrometeorološkog zavoda bio najtopliji i drugi najsušniji avgust u Srbiji od kada postoje merenja, a zbog klimatskih promena verovatnoća ovako toplog avgusta povećana je oko 39 puta u odnosu na sredinu prošlog veka.

U avgustu ove godine je oboren rekord iz avgusta 2024. godine, kada je, samo dve godine ranije, nadmašen dugogodišnji rekord iz avgusta 1952. To znači da je rekord koji je "stajao" pune 72 godine oboren dva puta u samo tri leta.

Nova studija atribucije koju je uradio tim istraživača sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu pokazuje da ovakav mesec nije slučajnost, već deo jasnog uticaja klimatskih promena.

"Avgust kakav smo imali ove godine bio bi u klimi iz 1950. godine gotovo nezamisliv događaj, koji bi se u proseku očekivao jednom u oko 279 godina. Međutim, u današnjoj, izmenjenoj klimi ovakav događaj može se očekivati približno jednom u sedam godina", objašnjava Đurđević koji je jedan od autora studije.

Studije atribucije imaju za cilj da utvrde u kojoj meri su klimatske promene doprinele konkretnom vremenskom ekstremu, na primer koliko su toplotni talas učinile verovatnijim ili intenzivnijim.

Da bi se smanjio rizik da današnji ekstremi postanu još češći i intenzivniji u decenijama koje dolaze, neophodno je preduzeti mere prilagođavanja na buduće klimatske uslove, kao i za smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte.

Đurđević je u izjavi za Zelenu Srbiju ocenio da su u Srbiji vidljivi neki pomaci u pogledu povećanja svesti nadležnih institucija o potrebi povećanja otpornosti na klimatske promene, ali to i dalje nije dovoljno u odnosu na situaciju u kojoj se nalazimo.

Klimatske promene, prema njegovim rečima, nisu ostale samo neka vrsta informativnog materijala za nadležne organe, nego su postale i deo zakonodavnog sistema, donet je Zakon o klimatskim promenama, izrađen je Nacionalni program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

"Možemo da kažemo da su danas institucije ozbiljnije orijentisane, okrenute ovoj temi, ali kad se pogleda ono što se stvarno dešava u realnom životu, jeste da je ta akcija koja treba da proizađe iz svega toga i dalje nedovoljna u odnosu na ozbiljnu situaciju u koju smo trenutno. Neke stvari koje se realizuju uglavnom nisu direktno povezane s nečim što bi bilo smanjivanje rizika", rekao je Đurđević.

On je naveo da je jedan od glavnih razloga za to nedostatak finansija za implementaciju takvih projekata i planova, koji su često relativno skupi, kao na primer razvoj sistema za navodnjavanje ili sistemi za praćenje i lociranje požara.

Interesovanje za ovaj problem postoji i u administraciji na republičkom nivou i u lokalnim zajednicama, naveo je Đurđević, ali te napore obično ne prepoznaju oni koji imaju moć da odluče šta će se raditi a šta neće.

"Najprostije je objasniti ljudima zašto se ništa ne radi jeste zato što je potrebno da se neki novac uloži, a oni koji drže ključ od kase ne vide klimatske promene kao nešto što je i dalje neka vrsta prioriteta, kao što je recimo Ministarstvo finansija, koje po meni godinama ignoriše ovaj problem i nikad nije pokazalo neku vrstu ozbiljnijeg angažovanja po ovomu pitanju, da se vidi da oni klimatske promene isto vide kao neku vrstu pretnje za budući ekonomski razvoj zemlje", rekao je Đurđević.

Posledice i efekti postaju toliko vidljivi da je teško ignorisati klimatske promene, istakao je Đurđević, podsetivši da svakog leta imamo tri ili četiri intenzivna toplotna talasa, da je protekle tri godine bila jaka letnja suša koja se direktno odražava na poljoprivredne prinose, da je ove i prošle godine bilo problema sa proizvodnjom električne energije i rečnim transportom na Dunavu i da već drugu godinu imamo ozbiljne požare.

"To je nemoguće ignorisati. Ako neko suštinski želi da se angažuje mora da se izdvoji novac i da se uvede stavka u budžet koja će služiti samo za smanjenje rizika i povećanje otpornosti Srbije na klimatske promene. I to se ne dešava i ja ne vidim da kod nas ti koji drže volan u svojim rukama uopšte ovaj problem vide dovoljno jasno i ozbiljno da bi tako nešto uradili. Malo se vide neke promene, ali to je sve i dalje vrlo skromno", ocenio je Đurđević.

On ukazuje da će posledice u budućnosti biti još očiglednije, ali tada će morati da se ulaže više sredstava, a gubici neće moći da se nadoknade.

"Gubimo dragoceno vreme, gubimo novac, dovodimo sebe u mnogo veće rizike koje potom mogu da napravi još ozbiljnije probleme. I to je naša realnost", kazao je Đurđević.

Prema njegovom mišljenju, prioritet bi trebalo dati merama koje se tiču jačanja otpornosti na sušne letnje uslove, kao što su mikrosistemi za navodnjavanje i vodosnabdevanje.

Đurđević kaže da se u Srbiji gubi 30 do 50 odsto vode koja je sigurna za upotrebu pre nego što dođe do potrošača, pri čemu se gubi i ogromna energija koja se koristi za tretiranje vode ili pumpe koje se koriste u vodosnabdevanju.

Druga stvar koja je po njegovom mišljenju hitna je zelena infrastruktura u gradovima, inače će život u gradovima leti "postati toliko neprijatan da će izgubiti svaki smisao".

Ono što Srbiji takođe nedostaje, smatra Đurđević, jeste "krovna politika ili strategija", kao što ima Evropska unija, koja će se širiti kroz zakone, pravilnike, uredbe, kako bi prilagođavanje klimatskim promenama postao deo politike i u drugim sektorima.

"Klimatske promene zahtevaju tu vrstu horizontalne saradnje ministarstava, koja je kod nas na vrlo niskom nivou", ocenio je Đurđević.

Vlada Srbije usvojila je 30. jula Strategiju zaštite životne sredine do 2033. godine koja predstavlja krovni dokument javne politike u oblasti životne sredine i čija je svrha, kako se navodi u dokumentu, da doprinese ostvarivanju ciljeva Zelene agende, ugljenične neutralnosti, održivog razvoja, zaštite prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i unapređenja kvaliteta života svih građana.

Jedna od ključnih oblasti strategije su klimatske promene i dekarbonizacija, sa fokusom na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, uz efikasnije korišćenje energije, kao i prelazak na čistije i obnovljive izvore energije.

Srbija međutim i dalje ulaže u gasne projekte, dok se razvoj obnovljivih izvora energije, prema mišljenju Đurđevića, često ne radi na pravi način.

Đurđević ističe da je za proces dekarbonizacije potrebno 20 godina, a "kada ne preduzimate ništa onda vam se taj prozor u kojem možete nešto da uradite smanjuje".

"Ta priča o gasnim termoelektranama kod Niša, razvoju novih kapaciteta za skladištenje gasa, izgradnja gasovoda i naftovoda prema Mađarskoj, priča o gasovodu do Aleksandropolisa u Grčkoj, to je sve apsolutno u pogrešnom pravcu u odnosu na to što bi trebalo da budu globalni napori dekarbonizacije", rekao je Đurđević.

On je dodao da je jasno da postoji geopolitički faktor i globalni sukobi oko energetike, napori Evrope da izbaci ruski gas, a sa druge strane povećavanje zavisnosti od američkog tečnog prirodnog gasa.

"Kada su u pitanju fosilna goriva, to su ogromne sume novca i veliki interes i niko neće toga lako da se odrekne. Ne možemo mi tu sad da glumimo neke klimatske ratnike koji hoće da se dekarbonizuju prvi na svetu, ali s druge strane po meni je neodgovorno što se to na taj način promoviše i što se zalećemo u tu stranu, a vrlo malo prostora se daje obnovljenim izvorima energije i kad im se daje, daje im se na pogrešan način", rekao je Đurđević.

U oblasti obnovljivih izvora, Đurđević ocenjuje da u procesima izdavanja dozvola za izgradnju velikih solarnih elektrana i vetroelektrana postoje sumnje na korupciju i stvaranje monopola, a da država ne motiviše građane da postanu kupci-proizvođači što je važan element dekarbonizacije.

"Mi ćemo jednog dana da se zakačimo na taj voz zelene tranzicije, samo je pitanje zašto se sedi skrštenih ruku i sve što se uradi deluje kao da se uradilo naopako", rekao je Đurđević.


Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.