Biznis.rs: Bez subvencija reciklaža neisplativa, prihodi manji za skoro dve milijarde dinara

Vlada Srbije usvojila je tokom leta propis kojim se uređuje dodela podsticajnih sredstava operaterima koji se bave ponovnom upotrebom i reciklažom otpada u periodu od 2026. do 2028. godine, a najvažnija novina je uvođenje aukcijskog modela kroz koji će operateri konkurisati za sredstva.

Najviši podsticaj predviđen je, kako piše, za reciklažu istrošenih baterija i akumulatora i iznosi 40 dinara po kilogramu, za otpadna vozila predviđeno je 30 dinara, za otpadna ulja 26 dinara, a za električni i elektronski otpad 24,8 dinara po kilogramu, dok je najniži iznos 15 dinara po kilogramu za otpadne gume.

Uredba propisuje i maksimalne godišnje kvote za otpadne gume predviđeno je 35.000 tona, za električni i elektronski otpad 25.000 tona, za istrošene baterije i akumulatore 13.000 tona, za otpadna ulja 10.000 tona, a za otpadna vozila 25.000 tona.

Podsticaji će pokrivati operativne troškove upravljanja otpadom, uključujući sakupljačku mrežu i sortiranje, a neće biti moguće dobiti sredstva retroaktivno za aktivnosti sprovedene pre prijave na aukciju, piše Biznis.

Stručnjak za upravljanje otpadom Kristina Cvejanov rekla je za Biznis.rs da prihod koji recikleri mogu da ostvare prodajom izdvojenih sirovina ne pokriva realne troškove sakupljanja, transporta i tretmana.

"Tretman ovih vrsta otpada jednostavno nije isplativ bez sistemske podrške države. Troškovi su veći od prihoda, što znači da bez subvencija ili modela produžene odgovornosti proizvođača sistem ne može da funkcioniše", istakla je Cvejanov.

Bizbis.rs piše da su se prihodi iz godine u godinu smanjivani, pa su u 2023. godini iznosili su 28,20 milijardi dinara, da bi godinu kasnije pali na 28 milijardi dinara. 

Kako jedeno, pad je tada bio relativno blag, oko 0,7 odsto, međutim, 2025. donosi znatno izraženije smanjenje, pa prihodi pali na 26,26 milijardi dinara, odnosno za oko 6,2 odsto u odnosu na 2024.

Posmatrano kroz ceo period, sektor je za dve godine ostao bez gotovo 1,95 milijardi dinara prihoda, što predstavlja pad od oko 6,9 odsto u odnosu na 2023. godinu.

U 2023. godini cela delatnost završila je sa gubitkom od 14,4 miliona dinara, a 2024. sektor je ostvario 1,028 milijardi dinara dobiti.

"To znači da je za samo godinu dana rezultat poboljšan za više od 1,04 milijarde dinara, odnosno da je sektor iz praktično nultog rezultata prešao u zonu značajne profitabilnosti", piše Biznis.rs.

Taj rezultat, kako se dodaje, nije ponovljen u 2025. godini, dobit je smanjena na 701,1 milion dinara, što je oko 326,8 miliona dinara manje nego godinu ranije, odnosno pad od 31,8 odsto.

Deset analiziranih kompanija zajedno su u 2025. godini ostvarile oko 13,98 milijardi dinara prihoda, što je približno 53 odsto ukupnih prihoda cele delatnosti, piše Biznis.rs.

Njihova zbirna dobit iznosila je, kako je precizirano, oko 988,2 miliona dinara, što je više od ukupne dobiti čitavog sektora, dok je ukupna dobit svih 418 preduzeća u 2025. godini iznosila 701,1 milion dinara, 10 posmatranih kompanija ostvarilo je zajedno gotovo 988,2 miliona dinara dobiti.

Prihod kompanije Kemeko iz Valjeva povećan je sa 812,8 miliona dinara u 2023. na 1,04 milijarde u 2024, a zatim na 1,55 milijardi dinara u 2025. godini, dok je dobit sa 65,4 miliona dinara u 2023. porasla na 114,8 miliona u 2024, a potom na 268,8 miliona dinara u 2025. godini.

Navedeno je da su prihodi preduzeća Modekolo u posmatranom periodu rasli sa 588,8 miliona na 924,8 miliona dinara, međutim dobit je sa 228,9 miliona dinara u 2023. pala na 211,8 miliona u 2024, a zatim na samo 95,4 miliona dinara u 2025. godini.

Preduzeću Metal reciklaža prihod je sa 2,18 milijarde dinara u 2023. porastao na 2,82 milijarde u 2024, da bi u 2025. pao na 2,73 milijarde.

Kako je ukazano, prihod firme Transmetal plus je sa oko 5,96 milijardi dinara u 2023. pao na 4,19 milijardi u 2024, a zatim na 3,38 milijardi dinara u 2025, dok je dobit sa svega 7,1 milion dinara u 2023. povećana na 144,7 miliona u 2024, a potom na 160,4 miliona dinara u 2025.

Kompanija Prohrom iz Čačka je sa gubitka od 5,8 miliona dinara u 2023. prešla u dobit od 141,6 miliona u 2024. godini, a u 2025. dodatno porastao sa 2,74 na 2,82 milijarde dinara, dok je dobit pala na 116,5 miliona dinara.

"Još izraženiji primer predstavlja Ferro east. Prihod je u 2024. porastao na 401,4 miliona dinara, ali je u 2025. pao na 255,4 miliona. Dobit je, međutim, doživela mnogo značajniju promenu – sa 10,3 miliona dinara u 2023. skočila je na 110,8 miliona u 2024, da bi se 2025. gotovo istopila, na svega 1,3 milion dinara", piše Biznis.rs.