Pada cena nafte
Cena barela sirove nafte tipa „Brent” je na Berzi u Njujorku danas opala za 2,3 odsto, na 103,38 dolara.
To je značajan pad u odnosu na skoro 110 dolara ranije ove nedelje usled strahovanja da će rat SAD s Iranom sprečiti izvoz naftu s Bliskog istoka u svet.
Cena nafte „Brent” je, naravno, i dalje znatno viša od 72 dolara po barelu, koliko je iznosila ranije ovog leta, ali je današnji pad doprineo smanjenju prinosa na tržištu obveznica i ublažio pritisak na akcije.
Akcije danas beleže rast te se na Vol stritu preokrenu trend od prethodnog dana, kada je vrednost akcija opala jer su Federalne rezerve (Fed) podigle ključnu kamatnu stopu prvi put posle više godina i nagovestile moguća nova povećanja u nastojanju da stave pod kontrolu visoku inflaciju.
Indeks S&P 500 porastao je danas za 0,9 odsto, krećući se ka svom tek drugom dnevnom rastu u poslednjih devet dana. Indeks Dow Jones Industrial Average porastao je za 213 poena, odnosno 0,4 odsto, dok je indeks Nasdaq Composite zabeležio rast od 1,4 odsto.
Prinos na desetogodišnje državne obveznice SAD opao je sa 5,01 odsto koliko je iznosio kasno u sredu, na 4,95 odsto danas.
Viši prinosi čine zaduživanje skupljim za sve – od američke vlade i pojedinaca koji žele da kupe kuću, do kompanija koje planiraju izgradnju centara za podatke. To posledično usporava ekonomiju.
Fed je u sredu podigao kratkoročnu kamatnu stopu kojom upravlja – stopu federalnih fondova – za četvrtinu procentnog poena, što je bilo prvo povećanje za više od tri godine. Zvaničnici su takođe nagovestili da bi ove godine moglo uslediti bar još jedno povećanje, te da bi Fed mogao zadržati stopu federalnih fondova na visokom nivou i tokom naredne godine.
Ti signali su izazvali velike oscilacije na Vol stritu. Akcije su u početku zadržale dobitke ostvarene ranije tog dana pošto je Fed objavio odluku u sredu. Zatim su naglo pale, da bi potom nadoknadile znatan deo gubitaka pre završetka trgovanja.
Među pozitivnim aspektima za tržišta je to što je prelazak na više kamatne stope ulio poverenje da je FED posvećen vraćanju inflacije na ciljani nivo od 2%.
Tokom leta su se pojavile nedoumice o tome da li će FED biti izložen pritisku predsednika Donalda Trampa, koji se zalaže za niže kamatne stope. Ipak, kratkoročni ekonomski troškovi i teškoće mogli bi se isplatiti ukoliko se inflacija stavi pod kontrolu jer je godinama bila previsoka.
S druge strane, više kamatne stope negativno utiču na cene akcija i drugih oblika ulaganja. Kada investitori ostvaruju veće prinose od kamata na obveznice – koje se smatraju sigurnijim ulaganjem, manje su spremni da plaćaju visoke cene za druge vrste investicija. To je dodatak efektu koji više stope imaju na usporavanje ekonomije u nastojanju da se eliminišu uzroci inflacije.
Pojedini izveštaji objavljeni danas ukazuju na to da je američka ekonomija možda dovoljno snažna da podnese više kamatne stope. Jedan izveštaj pokazuje da se manji broj radnika u SAD prijavio za naknade za nezaposlene tokom prošle nedelje. Drugi navodi da je rast proizvodnog sektora u regionu Srednjeg istoka SAD bio snažniji nego što su ekonomisti očekivali.
Član Upravnog odbora FED-a Kevin Vorš izjavio je u sredu da je jačanje ekonomije jedan od razloga zbog kojih su zvaničnici FED-a odlučili da podignu kamatne stope pošto su dosad držali nepromenjenim.
Takođe je ukazao na „geopolitičke faktore”, kao i na opasnost da bi rast cena izazvan tim faktorima mogao da se prelije i dovede do rasta inflacije u drugim oblastima. To se verovatno odnosi na sukob sa Iranom i njegov uticaj na cene nafte.
Na Vol stritu, akcije kompanija iz sektora veštačke inteligencije nastavile su da se oporavljaju posle pada zabeleženog u ponedeljak.
Vrednost akcija kompanije Nvidia porasla je za 2,5%, dok su akcije kompanije Advanced Micro Devices zabeležile rast od 5,8%.
To se dogodilo uprkos tome što je kompanija OpenAI objavila još šest izveštaja o „neočekivanom ili zabrinjavajućem” ponašanju modela veštačke inteligencije. Lideri u toj industriji su tokom vikenda pozvali na usporavanje razvoja kako bi se rešila pitanja bezbednosti po čovečanstvo.
Porasle su i akcije nekoliko kompanija za izgradnju stambenih objekata, iako je izveštaj pokazao da je u tom sektoru prošlog meseca započeta izgradnja manje novih kuća nego što su ekonomisti predviđali.
Stambeni sektor je pretrpeo jedan od najtežih udaraca zbog rasta prinosa na desetogodišnje državne obveznice koji je ove nedelje prvi put od 2023. godine premašio 5%, što je dovelo i do povećanja kamatnih stopa na stambene kredite.
Indeksi su zabeležili rast širom većeg dela Evrope, dok je trgovanje u Aziji završeno padom.
Londonski indeks FTSE 100 porastao je za 1,2% posle odluke Banke Engleske da zadrži kamatne stope na nepromenjenom nivou.
