Građevinarstvo kritikuje plan Berlina da smanji broj radnika sa Zapadnog Balkana

Sto dana pre najavljenog smanjenja kontingenta za građane Zapadnog Balkana koji mogu da se zaposle u Nemačkoj ako imaju važeći ugovor o radu, Centralno udruženje nemačkog građevinarstva upozorilo je da će to smanjenje doneti gubitak radnih mesta i uticati na mnoge infrastrukturne projekte.

Takozvana Zapadnobalkanska regulativa dozvoljava radnicima iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Serverne Makedonija i Srbije da se zaposle i borave u Nemačkoj ako prethodno sklope ugovor o radu sa nemačkim poslodavcem.

Nemačka vlada planira da godišnji kontingent takvih radnika od 1. januara 2027. godine prepolovi sa 50.000 na 25.000. 

Centralno udruženje građevinarstva (ZDB) je upozorilo da bi to bio težak udaraca za građevinarstvo, pošto oko 30 odsto radnih viza za građane Zapadnog Balkana otpada na građevinarstvo. Naglašava se da nijedan drugi sektor ne koristi taj preferencijalni režim radnih viza toliko kao građevinarstvo.

"Na gradilištima svaki sedmi zaposleni ima strani pasoš. Za građevinarstvo je to najuspešniji model pridobijanja radne snage i stručnih radnika iz trećih zemalja", rekao je predsednik ZDB Feliks Paklepa.

On je rekao da udruženje snažno upozorava da se kontingent ne prepolovljava, jer bi u suprotnom građevinarstvo već do kraja godine moglo da ostane bez 8.000 zaposlenih. 

Paklepa je dodao da nemačka Savezna vlada iz posebnog budžeta izdvaja milijarde evra za mostove, šine i stanove, a istovremeno smanjuje mogućnost dolaska ljudi koji te projekte treba da realizuju.

U saopštenju ZDB se navodi da i brojevi govore za sebe, jer je kontingent za 2025. godinu bio iscrpljen već krajem novembra te godine, a da su drugi zahtevi morali da budu odbijeni. 

Dodaje se da je nemačka agencija za zapošljavanje prošle godine izdala čak 105.000 odobrenja, pošto zbog dugog čekanja na vizu, zahtevi koji su odobreni poslodavcima ni izbliza ne rezultiraju svi i dolaskom radnika u Nemačku.

Efekat regulative je, piše ZDB, tačno onakakav kakav politički vrh i očekuje od legalnih migracija, a istraživanje pokazuje da 98 odsto radnika doseljenih sa Zapadnog Balkana zaista i radi ugovoreni posao, a 58 odsto njih kao stručna radna snaga, specijalisti ili stručnjaci, iako to nije preduslov.

ZDB zato od nemačke vlade traži da ne smanjuje kontingent i da on ostane na najmanje 50.000 ljudi, da se izdavanje viza digitalizuje i ubrza i da se proveri mogućnost da se slična preferencijalna regulativa proširi i na druge zemlje.