Kanađanka En Karson ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za književnost
Nagrađena je za "smelo i inovativno književno stvaralaštvo, kojim je kroz kreativan dijalog sa klasičnom tradicijom stvorila nove forme savremene književnosti", obrazloženje je odluke.
Karson (76) je kanadska pesnikinja, esejistkinja i prevoditeljka, poznata po spoju poezije, klasične književnosti i filozofije. Piše o ljubavi, gubitku i odnosima među ljudima.
Rođena je u Torontu, a u svom radu se često oslanja na teme i priče iz antičke grčke i rimske književnosti.
Stalna sekretarka Kraljevske akademije nauka Švedske Ingrid Karlberg rekla je da je neposredno pred proglašenje telefonom obavestila Karson koja je rekla da na Islandu "sluša vetar".
"Bila je veoma iznenađena, ali srećna, mogla sam to da joj čujem u glasu", rekla je Karlberg.
Među najpoznatijim delima Karson su "Eros gorko-slatki" - o užitku i bolu žudnje u antičkoj grčkoj književnosti, roman u stihovima "Autobiografija Crvenog" i zbirka poezije i proze "Muškarci u slobodnim satima", za koju je 2001. godine dobila kanadsku Grifinovu nagradu za poeziju.
U delu "Norma Džin Bejker iz Troje" poredi Merilin Monro sa Helenom Trojanskom.
Karson je prevodila i dela klasične grčke književnosti, a Švedska akademija navodi da se njeni prevodi mogu posmatrati i kao samostalna književna dela.
Među njima su "Ako ne, zima" - zasnovana na fragmentima pesama Sapfo, Sofoklove tragedije "Elektra" i "Antigona", kao i Euripidove "Bakhe".
"Gotovo čitavo njeno književno stvaralaštvo zasniva se na susretu opsesije filologa rečima i pesničke želje za novim značenjem", rekao je Anders Olson, predsednik Nobelovog komiteta za književnost.
Po njegovim rečima, uticaji na Karson kreću se od antičkih Grka, do pesnika Džona Kitsа i književnica Virdžinije Vulf i Emili Bronte, što je dovelo do "razigranih i ironičnih dela" između klasične i moderne poezije, i između različitih žanrova i umetničkih formi.
Karson je predavala klasične nauke na više univerziteta u Severnoj Americi, a živela je i na Islandu, gde su ona i njen suprug Robert Kuri dobili državljanstvo 2022. godine.
U svojim delima koristila je i lična iskustva. Knjiga "Noks", objavljena 2010. godine, bavi se višedecenijskim odsustvom, a potom i smrću njenog brata Majkla. Olson ju je opisao kao delo koje je istovremeno književno i skulpturalno, "u obliku kutije koja sadrži preklopljene fotografije, pisma i druge tekstove" posvećene njenom umrlom bratu.
Među njenim novijim delima je zbirka tekstova "Pogrešna Norma", objavljena 2024. godine, koja obuhvata priloge iz časopisa poput "Pariz rivjua" i "Njujorkera", uz njene ilustracije.
Iste godine Karson je u časopisu "London rivju ov buk" pisala da joj je dijagnostikovana Parkinsonova bolest i da joj je jedan od posebno teških simptoma gubitak sposobnosti da piše rukom.
Ime dobitnice je u Stokholmu objavila Kraljevska akademija nauka Švedske.
Ovogodišnji ciklus objavjivanja dobitnika Nobelovih nagrada počeo je u ponedeljak nagradom za medicinu trojici naučnika čiji je rad doveo do razvoja metode koja pomoću svetlosti pomaže u proučavanju funkcionisanja mozga. Zatim je objavljena nagrada za fiziku za rad na boljem razumevanju retke grupe neutrina.
Dobitnici nagrade za hemiju razrešili su staru hemijsku misteriju - zašto neki molekuli mogu da postoje u dva oblika koji su kao slike u ogledalu, ali se u živim organizmima gotovo uvek pojavljuje samo jedan od ta dva oblika.
Posle sutrašnjeg objavljivanja Nobelove nagrade za mir u ponedeljak će biti objavljeno i ko je dobitnik Nobelove memorijalne nagrade za ekonomske nauke.
Novčani deo Nobelove nagrade ove godine iznosi 12 miliona švedskih kruna, odnosno oko 1,2 miliona dolara.
