Crna Gora: Parlament raspravlja o smeni Andrije Mandića i ustavnim promenama

Crnogorski parlament održaće danas sednicu na kojoj bi poslanici trebalo da raspravljaju o razrešenju predsednika Skupštine Andrije Mandića, u pokušaju da se prevaziđe politički spor koji je blokirao dogovor vlasti i opozicije o ustavnim promenama važnim za završetak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.

Sednica je zakazana za 14 sati, a Mandić je najavio da će dnevni red predložiti na njenom početku.

Skupština je objavila i predlog poslanika Mandićeve Nove srpske demokratije (NSD) za njegovo razrešenje, a među potpisnicima inicijative je i sam Mandić. U obrazloženju se navodi da se predlog podnosi radi podsticanja političkog dijaloga i postizanja šireg konsenzusa o pitanjima važnim za evropske integracije.

Opozicione stranke najavile su da će učestvovati u raspravi, iako su kritikovale odluku da se sednica zakaže istog dana.

Demokratska partija socijalista (DPS) je početkom septembra zatražila Mandićevu smenu nakon što je on uputio telegram saučešća porodici Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske koji je pred Haškim tribunalom pravosnažno osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, zločina protiv čovečnosti i drugih ratnih zločina. 

Inicijativu za razrešenje podržali su i drugi opozicioni poslanici, kao i deo parlamentaraca stranaka manjinskih naroda.

Sednica na kojoj je o Mandićevoj smeni trebalo da se raspravlja 24. septembra nije održana, jer parlamentarna većina nije obezbedila kvorum. Mandić tada nije dozvolio televizijski prenos utvrđivanja kvoruma niti prisustvo novinara u plenarnoj sali. 

Nakon toga je DPS saopštio da neće institucionalno sarađivati sa Vladom i parlamentarnom većinom dok poslanicima ne bude omogućeno da raspravljaju i glasaju o njegovom razrešenju.

Za promenu Ustava potrebna je dvotrećinska većina, odnosno najmanje 54 od ukupno 81 poslanika, koju vlast nema bez dela opozicije. Prema informacijama objavljenim uoči današnje sednice, opozicija je poručila da, ukoliko ne bude glasanja o Mandiću, neće biti ni glasanja o izmenama ustava.

Ustavnim izmenama je predviđena obavezna provera integriteta budućeg mandatara i kandidata za članove Vlade pre nego što mogu biti izabrani na funkciju. Prema predlogu za promenu člana 103 Ustava, predsednik države bi mandatara mogao predložiti tek nakon provere integriteta, a osoba koja ne ispuni zakonom propisane uslove ne bi mogla biti kandidat za mandatara. Isto pravilo odnosilo bi se na buduće ministre.

Druga ustavna promena odnosi se na imunitet izvršne vlasti. Njome bi bilo precizirano da predsednik i članovi Vlade ne uživaju imunitet za krivična dela protiv službene dužnosti, što Vlada obrazlaže potrebom za jačanjem odgovornosti najviših funkcionera i borbe protiv korupcije.

Te promene značajne su za pregovaračko poglavlje 23, koje obuhvata pravosuđe i temeljna prava, i jedno je od ključnih poglavlja u procesu pristupanja EU. Prema informacijama "Vijesti", 13. oktobar je rok za pokretanje procesa izmene Ustava u delu provere integriteta, a neuspeh bi mogao onemogućiti planirano zatvaranje poglavlja 23 do kraja godine. Ukoliko predlog ustavne promene bude odbijen, isti predlog ne može se ponovo podneti godinu dana.

Šef Delegacije EU u Crnoj Gori Johan Satler rekao je danas da predloženo rešenje za proveru integriteta predstavlja "dobro utemeljen evropski standard" i pozvao vlast i opoziciju na kompromis, upozoravajući da Crna Gora ne bi trebalo da ugrozi napredak ostvaren u trenutku kada se približava završnici pregovora.

Predlog je, međutim, izazvao kritike dela opozicije i pravnika.

Predsednik DPS-a Danijel Živković ocenio je da bi predloženi način provere integriteta mogao ugroziti podelu vlasti i demokratiju, dok je lider Demokratske narodne partije Milan Knežević postavio pitanje može li se takav mehanizam koristiti za eliminisanje političkih protivnika pre njihovog ulaska u Vladu.

Bivši predsednik Ustavnog suda Milorad Gogić takođe je upozorio da legitimni cilj borbe protiv korupcije mora biti praćen preciznim kriterijumima, jasnim postupkom, obrazloženom odlukom i delotvornom pravnom zaštitom kako provera integriteta ne bi mogla postati sredstvo političke selekcije.