Fronteks obustavio podršku deportovanim migrantima - nestalo novca

Agencija EU za graničnu kontrolu Fronteks obustavila je program podrške deportovanim migrantima jer je budžet za ovu godinu potrošen pre nego što se očekivalo, preneo je danas Politiko koji je imao uvid u mejl direktora zaposlenima u Agenciji.

Prijem novih zahteva za podršku reintegracije pauziran je početkom meseca nakon procene da su troškovi "dostigli nivo koji više ne garantuje potpuno finansijsko pokriće", navodi se u mejlu Fronteksovog izvršnog direktora Hansa Leijtensa zaposlenima.

Program od 2022. nudi finansijsku pomoć, zdravstvene usluge, stručne obuke i savetovanje za ljude koji su vraćeni u zemlje porekla nakon što im nije dato pravo boravka u EU. Podrška za reintegraciju deo je plana EU za povećanje broja povrataka onih koji su tražili azil, a zahtev im je odbijen.

Do obustavljanja tog programa dolazi iako EU nastoji da poveća broj deportacija što je vodeći stub migracione politke Unije i predmet novih propisa usvojenih ovog meseca. Očekuje se da kroz nekoliko nedelja Evropska komisija predloži proširenje mandata Fronteksa, uključujući ulogu u povratku i reintegraciiji.

Fronteks ne može da nastavi program bez dodatne gotovine i tražio je od Komisije više novca, ali se čeka razjašnjenje budžeta EU za 2027, a i sedmogodišnjeg budžeta od 2028, navodi se u mejlu.

"Nema svrhe pričati o ambicioznijoj evropskoj politici povratka bez razgovora o sredstvima potrebnim da se to ostvari", rekao je za Politiko portparol Fronteksa Kris Borovski. "Ambicija i finansiranje moraju da idu ruku pod ruku", dodao je portparol.

Borovski je potvrdio da je Agencija obustavila nove predmete, ali je istakao da neće biti pogođeni oni koji su već prihvaćeni. Rekao je i da će Fronteks nastaviti da članicama EU nudi "druge vrste pomoći" - operativne i tehničke.

"Proces povrataka se na završava kada avion sleti. Pomoć ljudima da ponovo izgrade živote nakon povratka u matične zemlje, važan je deo uspešnog upravljanja migracijama. Za to su potrebni planiranje, ljudi i novac", rekao je Borovski.

Sa u proseku 2.368 novih slučajeva mesečno, Fronteks je preuzeo znatno više migranata koji traže podršku za reintegraciju nego što se očekivalo.

Po Leijtensu, u septembru je bilo 63 odsto slučajeva više nego što je Fronteks planirao, a u prvoj polovini ove godine Agencija je preuzela oko 75 osto više slučajeva nego u isto vreme prošle godine.

U mejlu se navodi i da je prethodnih godina Fronteks mogao da odvoji dodatna sredstva iz drugih delova budžeta, što pokazuje da je agencija i ranije morala da traži novac da bi sprovodila program.

Suspendovanje programa je otvorilo pitanje budućeg pristupa EU migracijama.

Reintegracija je "ključni sastojak" uspešnog sprovođenja strategije povratka EU, rekao je direktor kancelarije UN za migracije u Briselu Lukas Gerke za Politiko.

Gerke je rekao da je prinudni povratak skup i da nosi veći rizik kršenja ljudskih prava, dok podrška reintegraciji podstiče dobrovoljni povratak, smanjuje sklonost ljudi da ponovo pokušaju da stignu do EU i obično olakšava saradnju sa zemljom u koju se migrant vraća.

"To znači da je svaki evro dat za povratak s reintegracijom potrošen na održiviji način", rekao je zvaničnik UN.

Direktor Fronteksa je u mejlu instruisao zaposlene kako da komuniciraju o obustavljanju programa i  posavetovao ih da se "ne svađaju i ne brane politiku EU".

Proširenje mandata Fronteksa jedna je od pet tačaka plana Komisije za reagovanje na iznenadne, velike prilive migranata, kao letos desilo u španskoj enklavi Seuti kraj severne granice Maroka.

U pismu liderima EU pred samit Evropskog saveta koji je počeo danas, Ursula fon der Lajen je napisala da će Komisija predložiti da Fronteks dobije "istinski evropski kapacitet sa obimom, sredstvima i fleksibilnošću kojima će pružati podršku članicama kada god i gde god je potrebno".

Taj plan već je izazvao bojazni da će mandat granične agencije biti proširen brže nego njeni resursi.

Ranije ovog meseca Leijtens je na jednom skupu rekao da jačanje Fronteksa za reagovanje u hitnim situacijama zahteva "određeni kompromis" pri raspoređivanju osoblja. "Ako je osoblje u Narvi, u Estoniji, ne možete da ga u tom trenutku koristite u Italiji", rekao je on.