Portal OBCT o ileganom otpadu u Gospiću i vezama s italijanskim firmama

Više od tri meseca Hrvatsku potresa skandal nacionalnih razmera zbog desetine hiljada tona ileganog otpada koji je odložen u Gospiću, gradiću u Lici, planinskoj regiji između jadranske obale i granice s Bosnom i Hercegovinom, piše portal "Oservatorio Balkani Kavkazo Transeuropa "(OBCT).

Portal je istraživao odlaganje ilegalnog otpada u Gospiću i veze italijanskih firmi koje se pominju u dokumentima kao dobavljači firme Tipos Resurs, čiji je voditelj poslovanja Josip Šincek glavni osumnjičeni u Hrvatskoj.

Na papiru, otpad otkriven na mestu bivše fabrike za preradu hrane sastojao se od plastike namenjene recikliranju. Analize Geotehničkog fakulteta u Zagreba otkrile su prisustvo takozvanih "trajnih hemikalija" (PFAS) u podzemnim vodama u koncentracijama dvostruko većim od onih propisanih zakonom. Portal u tekstu podseća da se ispod odlagališta nalazi krški vodonosnik koji opskrbljuje pitkom vodom celo područje.

Prema Europolu, veliki deo od oko 35.000 tona činio je opasni otpad iz Italije, Slovenije i Nemačke, prethodno deklasiran kao neopasni. Sumnja se da je ilegalnom trgovinom ostvarena dobit od najmanje četiri miliona evra.

Firma koja je primila otpad, Tipos Resurs, imala je dozvolu koju su izdale županijske vlasti, ali samo za obradu neopasnog otpada. Glavni osumnjičeni u tom slučaju je Josip Šincek, koji je bio među uhapšenima početkom 2025.

On je za OBCT izjavio da je "žrtva politički motivisane ucene".

"Odbio sam popustiti uceni, pa je protiv mene pokrenuta kampanja blaćenja s ciljem da me uništi. Nema dokaza da sam prekršio zakon ili prouzrokovao bilo kakvu štetu, što ću i dokazati na sudu", rekao je Šincek, navodi OBCT.

Govoreći uopšteno, Šincek je izjavio da iz Italije uvozi samo neopasni otpad, a na pitanje zašto italijanske firme izvoze taj otpad u Hrvatsku, odgovorio je da to treba pitati vlasnike tih firme. On je, međutim, rekao i da radi o nespaljivom otpadu i da je trošak konačnog zbrinjavanja takvog otpada u Italiji visok.

OBCT je sproveo istraživanje s obe strane Jadrana, kontaktirajući i italijanske firme koje je navelo hrvatsko tužilaštvo.

Pet italijanskih preduzeća spominju se u dokumentima kao dobavljači Tipos Resurs i to Zoffoli Metalli, Gifema, Stena Recycling, Intercommercio i Tellfer.

"Nijedno od ovih preduzeća nije pod istragom", navodi portal koji je kontaktirao sve pomenute firme.
Intercommercio je putem e -pošte naveo da je tehničar iz hrvatske firme objasnio da će se plastika koristiti za proizvodnju montažnih panela i lakog betona, a firma koja se najviše pominje u hrvatskim dokumentima, Zoffoli Metalli tvrdi da nikada nije slala opasan u Gospić.

Njen advokat naveo je da je kompanija pre početka saradnje proverila licencu hrvatskog partnera, dok se otpad analizira u spoljnoj laboratoriji dva puta godišnje.

Kako navodi portal, Zoffoli Metalli je dostavio dozvolu kojom se Tipos Resurs ovlašćuje za rukovanje neopasnim otpadom, ali ne i otpremne dokumente i podatke o prevozničkoj firmi, pozivajući se na poverljivosti. Advokat te firme precizirao je da ga nijedan propis ne obavezuje da proveri da li je otpad zaista recikliran.

Iz Gifema, Stena Recycling i Tellfer nisu odgovorili na pitanja OBCT.

Prema podacima Italijanskog instituta za zaštitu životne sredine i istraživanja (ISPRA), u 2024, poslednjoj godini za koju su dostupni podaci, iz Italije je u Hrvatsku poslano više od 120.000 tona industrijskog otpada, što je tri puta više nego pet godina ranije. Gotovo sav taj otpad klasifikovan je kao neopasan, a deo je završio u Gospiću.

Na pitanje novinara portala ISPRA je potvrdila da je Tipos Resurs svake godine između 2020. i 2024. primao otpad iz Italije, a sav je deklarisan istim kodom, 19 12 04: ostaci "plastike i gume" od obrade ostalog otpada.

U početku, kako se navodi, količine bile male, ali su zatim brzo rasle, dostižući vrhunac od oko 9.000 tona 2023. godinekada je Hrvatska pristupila šengenskom prostoru. Te godine otprilike je svaka četvrta tona ove vrste otpada poslanog iz Italije u Hrvatsku završila u Tipos Resursu, navodi portal.

U tekstu se pojašnjava da je u Evropskoj uniji svaki teret otpada označen šestocifrenim kodom koji opisuje njegov sadržaj. Opasni otpad označen je zvezdicom, a plastični otpad iz postrojenja za sortiranje ili usitnjavanje može se klasifikovati kao 19 12 04, dakle kao neopasan.

Ako sadrži opasne materije, poput teških metala, potreban je kod opasnog otpada. Spolja, bale izgledaju identično, a ono što ih razlikuje je laboratorijska analiza, navodi se u tekstu.

Uz to se dodaje da nijedno javno telo ne proverava klasifikaciju pre polaska kamiona, dok carinski i ekološki inspektori sprovode nasumične provere.

Prema Antoniju Pergolizziju, koji prati međunarodnu trgovinu otpadom za godišnji izveštaj Ecomafia, koje sastavlja organizacija Legambiente, slučajevi poput gospićkog nastaju na tržištu s previše plastike i premalo kupaca.

Evropa se s ovim problemom suočava otkako je Kina prestala da uvozi plastični otpad 2018. godine, a slanje otpada niske kvalitete u inostranstvo košta manje nego njegova obrada u zemlji, navodi portal.

Prošle sedmice u Hrvatskoj je objavljeno da je istraga o ilegalnom odlaganju otpada u Gospiću, kao i u Benkovcu i Senju, gde je odlagan otpad iz istog izvora, treći put proširena.

Pet osoba je uhapšeno, a sve su kasnije puštene.

Kancelarija za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala Hrvatske saopštila je da se optužbe odnose na više ekoloških zločina u okviru zločinačke zavere.