Analitičar: Izbornu pobedu u Srbiji pretvoriti u demokratske institucije

Srbija je 26 godina posle pada Slobodana Miloševića u nedelju glasala za drugu demokratsku tranziciju pokazujući da čak i naizgled neosvojivi sistemi mogu da budu poraženi a sada je čeka teži deo posla - da izbornu pobedu pretvori u trajne demokratske institucije, smatra Mateo Bonomi sa italijanskog Instituta za međunarodne studije (IAI).

Bonomi je ocenio da je rezultat glasanja bio presuda ne samo donedavnom predsednku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je bio kandidat za premijera na vanrednim parlementarnim izborima, već i stanju srpske demokratije, kao i podsetnik da proboj iz 2000. nije bio ni konačan, ni nepovratan.

U analizi "Druga demokratska tranzicija Srbije: Studenti su pobedili, sada dolazi teži deo" Bonomi podseća na dešavanja s početka veka, zatim preoblikovanje Vučića u proevropskog reformatora, njegov dolazak na vlast, ekonomsku agendu i njegovu, kao i u Mađarskoj za vreme vlasti Viktora Orbana, mešavinu nacionalizma i selektivne otvorenosti liberalne prema stranom kapitalu a klijentelističke kod kuće, koja se pokazala politički efikasnom.

Vučić je, piše Bonomi, kao i Orban, izgradio naizgled neosvojive sisteme zarobljavanja države zamagljujući granice između partije i države, podređujući javne institucije političkim interesima i vršeći strogu kontrolu nad medijima i javnim narativom a studenti su nezadovoljstvo svime time pretvorili u političku mobilizaciju.

"Pre svega, studenti su uspeli tamo gde je tradicionalna opozicija više puta propala - okupili su građane sa različitim političkim i geopolitičkim stavovima oko namerno ograničene agende ustavne vlade, vladavine prava i politički nezavisnih institucija", ocenio je Bonomi koji je rukovodilac programa Evrope u Institutu dodajući da je ta širina bila ključna za izborni uspeh pokreta.

Analitičar dalje navodi da je pokret zasnivajući se na široko zajedničkim stavovima, odbacujući nezavisnost Kosova i držeći u pozadini spornije pitanje odnosa sa Rusijom i Kinom, pretvorio obnovu demokratije u zajednički cilj prevazilazeći tradicionalne podele u Srbiji. Međutim, ta raznolikost bi u vladi mogla da se pokaže težom za upravljanje, dodao je Bonomi.

Prema Bonomijevom mišljenju, uspeh pobednika izbora, koji je obećao tehnokratsku vladu, uz sve pritiske iz svoje baze, kao i pritisak državnog aparata i Srpske napredne stranke, zavisiće od toga da li nova većina može da izgradi institucije koje će funkcionisati nezavisno od toga ko je na vlasti, što je nezavršeni posao tranzicije posle 2000. 

Na međunarodnom planu, studentima prevođen pokret namerno je izbegavao čvrste stavove o najkontroverznijim spoljnopolitičkim pitanjima odražavajući raznolikost stavova unutar sprskog društva, što nužno ne znači geopolitičku neutralnost. 

Bonomi podseća da su studenti simbolično putovali u Strazbur i Brisel, ne u Moskvu ili Peking, i da je njihova evropska orijentacija više izražena praksom i simbolima nego eksplicitnim geopolitičkim programom.

"Pokret predvođen studentima koji sebe ne definiše primarno kao pro-EU ipak može da približi Srbiju Uniji unapređivanjem reformi u oblastima nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medija i odgovornosti, što su reforme koje čine suštinu kriterijuma za pristupanje", istakao je Bonomi.

Tu su i druga otvorena pitanja - odnos Srbije prema Rusiji odražava istorijske, energetske i identitetske faktore koji prevazilaze Vučičeve lične sklonosti a pitanje Kosova ostaje duboko ukorenjeno u domaćoj politici i malo je verovatno da će se promeniti samo promenom vlade, piše Bonomi dodajući da je Vučić već pokušao da iskoristi te teme predviđajući da će nova vlada uvesti sankcije Rusiji za nekoliko meseci.  

Kada je reč o EU (posebno o Berlinu i Parizu), koja je deceniju tretirala Vučića kao partnera za stabilnost, ona sada može da prati tranziciju bez težnje da njome rukovodi pružajući podršku širim reformama, u pravosuđu Srbije, na planu medijskog pluralizma i integriteta izbora, kao i u sektoru bezbednosti koji je dugo bio zarobljen od strane neformalnih mreža moći, smatra analitičar IAI. 

"To bi trebalo činiti uz svest da legitimitet pokreta dolazi iz srpskog društva a ne iz podrške sa strane. Takođe bi bilo mudro ne opeterećivati novu vladu hitnim geopolitičkim zahtevima koji se tiču Rusije i Kine, ili Kosova, jer bi to moglo da ojača Vučićev narativ i stvori tenzije unutar raznolike većine", istakao je Bonomi.

Prema njegovim rečima, Vučićev pad mogao bi da znači i kraj ere dvosmislenosti. Naime, poslednjih godina deo EU govorio je o ideji integracije Srbije u jedinstveno tržište bez političkih prava, što bi odgovaralo i Beogradu, i nekim evropskim prestonicama. 

Bonomi smatra da taj kompromis pripada političkom periodu koji se približio kraju i da će, ako Srbija bude uspešna u obnovi vladavine prava i demokratskih institucija, biti sve teže ponuditi joj bilo šta manje od jasnog puta ka članstvu u EU.

"Srbija je još jednom pokazala da građani mogu da ospore ukorenjeni politički sistem putem masovne mobilizacije i glasanja na izborima. Konačno merilo uspeha biće to da li Srbija može da uspostavi politički sistem u kojem vlade mogu i da pobede i da izgube na izborima u istinski demokratskim uslovima", zaključio je Bonomi.