Crna Gora i Albanija traže podršku NATO za borbu protiv ruskih dezinformacija

Ministri odbrane Crne Gore i Albanije žele da NATO pošalje stručnjake da im pomognu u borbi protiv rastućih ruskih dezinformacija, s obzirom da Moskva pojačava hibridne napade širom Evrope.

U odvojenim intervjuima ministar odbrane Crne Gore Dragan Krapović i njegov albanski kolega Ermal Nufi rekli su da Alijansa treba da im poveća podršku dok se suočavaju sa kampanjama na društvenim mrežama za koje kažu da im je cilj da destabilizuju zemlje Balkana.

"Rusija kontiunuirano sprovodi... informativne kampanje usmerene na ranjivosti Crnogoraca i drugih društava na Zapadnom Balkanu", rekao je Krapović, preneo je briselki portal Politiko.

Poziv dolazi u ključnom trenutku za Podgoricu koja radi na pridruživanju EU 2028. a Tirana do kraja decenije. Takođe Crna Gora treba da održi parlamentarne izbore u leto iduće godine a Albanija lokalne u maju. 

Ministri obe zemlje jasno su stavili do znanja da im treba pomoć u rešavanju problema onlajn uticaja.

Saveznici NATO 2018. prvi put su se složili da formiraju timove za odgovor na tu vrstu pretnji. Bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO za nove bezbednosne izazove Antonio Misiroli rekao je da tim obično čini desetak stručnjaka koje daju vlade članica i koji pomažu u koordinaciji odgovora, praćenju pretnji i takođe signaliraju političku podršku.

"Očigledno naši kapaciteti u smislu modernizacije opreme, ljudskih kapaciteta, administrativnih i kapaciteta strateške komunikacije nisu razvijeni", rekao je crnogorski ministar, preneo je Politiko.

Nufi je rekao da NATO treba da bude "aktivniji u identifikovanju načina za suzbijanje zlonamernih aktera na internetu, (uspostavljanju) protokola unutar zemalja NATO i formiranju timova za pomoć zemlji kojoj je pomoć poterebna". 

U Albaniji je inače premijer Edi Rama optižio Rusiju i Iran za podsticanje tekućih protesta protiv korupcije koji su počeli u maju.

Albanski ministar rekao je da se u poslednjih godinu dana vidi rast kampanja na društvenim mrežama koje "podstiču mržnju i bes". On je dodao da postoje "organizacije indirektno povezane sa Rusijom. Videli smo njihove interakcije na mreži".

Međutim, koosnivačica nezavisnog instituta SCiDEV iz Tirane Bljerjana Bino rekla je da je Albanija dokumentovala medijske kampanje na mrežama povezane sa Rusijom o drugim pitanjima ali da nema dokaza koji podržavaju Ramine tvrdnje.

"Pokušaj vlade vidimo kao način da se delegitimišu legitimne javne žalbe građana", rekla je Bino za Politiko.
 
I Rusija i Iran su inače demantovali svaku umešanost u protestni pokret.

Prema njenim rečima, ruske dezinformacije poprimile su oblik kampanja na društvenim mrežama usmerenih na pristupanje EU i NATO i podsticanje kulturnih ratova, ukljući oko pitanja LGBTQ. Bino je dodala da su lokalni mediji pojačali neke od tih narativa. 

U Crnoj Gori Moskva sporvodi informativne kampanje kako bi prikupila podršku prosrpskim, rusofilskim opozicionim partijama i koristi mreže preko Srpske pravoslavne crkve, rekao je za Politiko Ljubomir Filipović sa Državnog univerziteta Arizone.

Krapović je rekao da će tih izazova biti još više sledeće godine, kada budu izbori. On se takođe založio da Crnu Goru poseti više visokih zvaničnika NATO jer bi to bio signal značaja zemlje za vojni savez.

"NATO i EU moraju da ostanu veoma prisutni... praktično i politički", istakao je crnogorski ministar odbrane.

Podrška javnosti NATO veoma se razlikuje u dve zemlje - nedavno istraživanje Alijanse u koje je Politiko imao uvid pokazalo je da 95 odsto Albanaca podržava da zemlja ostane u NATO prema 52 odsto ispitanika u Crnoj Gori, što je najmanji procenat među zemljama NATO.
 
NATO je prethodno slao timove za odgovor na hibridne pretnje 2019. u Crnu Goru i 2021. u Litvaniju. Takođe je slao tim u Albaniju 2022. nakon iranskog sajber napada.

Nekoliko diplomata NATO je uz uslov anonimnosti reklo za Politiko da slanje tima obično zahteva konsenzus članica i da bi saveznici bili otvoreni da razmotre tu opciju. Istovremeno su upozorili da Albanija ne bi trebalo da to koristi iz unutrašnjih razloga.

Zvaničnik NATO rekao je da vojni savez "može da pruži dodatnu podršku, ako je zatražena". "Saveznici su pojačali pripreme za akcije destabilizacije, njihovo odvraćanje i odbranu od njih, uključujući poboljšanje sajber odbrane", dodao je zvaničnik.