Analitičari: Demokratska obnova Evrope možda ne dolazi iz centra, već sa oboda

Studentski pokret u Srbiji koji se kolektivnom mobilizacijom suprostavio ukorenjenoj moći, demonstranti u Albaniji koji pitaju da li je obala javno dobro ili prilika za privatnu korist i branitelji reke u Bosni i Hercegovni koji su pokazali da politička solidarnost može da pređe granicu nude prakse iz kojih vredi učiti, ocenilo je dvoje političkih antropologa.

U autorskom tekstu objavljenom na briselskom portalu EUobsever Samuel Sami Everet i Erika Vajs pišu da Brisel tim zemljama, koje nisu članice EU, uglavnom pristupa kao primaocima evropskih demokratskih standarda a ne kao učiteljima ali da demokratska obnova Evrope možda ne dolazi iz njenih političkih centara, već sa njenih oboda.

Everet i Vajs kažu da je Evropa suočena sa dva povezana demokratska neuspeha - prvi je neuspeh da sasluša a drugi neuspeh pripadanja, i da bi za rešavanje tih problema mogao da pomogne pogled usmeren ka njenim obodima.

Brisel već dugo tretira periferiju kontinenta ili kao resurse koje treba iskorisiti ili kao probleme kojima treba upravljati. Kandidati za EU dobijaju instrukcije o demokratskim standardima a čak i kada se centar konsultuje sa lokalnim stanovištvom, on po pravilu dolazi sa već spremnim pitanjima i rešenjima o kojima je već odlučeno.

Politički saobraćaj uglavnom se odvija u jednom smeru - ideje idu iz Brisela ka periferiji dok radna snaga, energija i strateški resursi idu ka centru a Evropa retko postavlja pitanje šta njene margine znaju a centri ne, navodi se u autorskom tekstu.

Međutim, pitanja poput onog kako ljudi dele vodu, zemlju ili javni prostor nisu apstraktne političke zagonetke nego pitanja iz svakodnevnog života na koja se odgovori traže kroz pregovore, saradnju, sukobe i kompromise.

Autori ocenjuju da je drugi neuspeh Evrope još dublji - liberalna demokratija brani prava, ustavne garancije i jednakost građana ali ustavni patriotizam često nije dovoljno čvrst da zadovolji ljudsku težnju za pripadnošću, preneo je EUobserver.

"Institucije mogu da zaštite slobode a da pritom građanima ne pruže osećaj zajedničkog cilja. Pravni okvir je neophodan. To nije, samo po sebi, politička zajednica", naveli su autori.

Upravo to koriste etno-nacionalistički pokreti u Evropi koji nude ono što ne nudi proceduralni liberalizam - pripadnost, solidarnost, nasleđe i priču o tome ko smo "mi". Međutim, oni pripadnost grade isključivanjem drugih i njihov odgovor na istinsku potrebu za demokratijom je da učine političku zajednicu užom i ispunjenom strahom.

Na te pretnje Evrope ne može da se odgovori jednostavnim ponavljanjem posvećenosti liberalnim normama. Takođe ne bi trebalo prepustiti ukorenjenu težnju ka pripadnosti onima koji bi je pretvorili u oružje.

Dva neuspeha EU su povezana, istakli su autori u tekstu "Demokratska obnova Evrope dolazi sa margina - a Brisel i dalje ne sluša".

"Kada Brisel periferije posmatra isključivo kao teritorije kojima treba upravljati, on zanemaruje demokratske prakse kroz koje ljudi razvijaju osećaj pripadnosti. A kada liberana poltika zanemaruje pripadnost, otvara prostor krajnjoj desnici", ocenili su autori.

Rešenje, kako su naveli, nije još jedan program upućen iz centra već preokretanje smera učenja i Brisel treba da uključi ideje sa periferije u evropsku demokratsku debatu.

"Pobeda Srbije nije dokaz da se svi odgovori nalaze na marginama. Ona međutim otežava odbacivanje jedne neprijatne mogućnosti - možda Evropa traga za demokratskom obnovom upravo na mestima koja je, kako su je učili, trebalo da previdi", zaključili su Everet i Vajs.

Everet je predsednik a Vajs potpredsednica novoosnovane evropske istraživačke mreže EDGES.

Cilj mreže je da pomeri analitičku perspektivu sa pretpostavljenih političkih i kulturnih centara Evrope ka njenim obodima.