Šoškić (Studentska lista) o NIS: Rešenje treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima

Politika | 09.11.2026 | 20:45

Foto: Beta/Milan Ilić

Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić smatra da rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima, a ne u nacionalizaciji.

On je za RTS naveo da Srbija ima tri mogućnosti kada je reč o rešavanju pitanja ruskog vlasništva u NIS-u – korišćenje prava preče kupovine, direktne pregovore sa ruskim vlasnikom o delimičnom ili potpunom preuzimanju većinskog paketa akcija i nacionalizaciju.

"Lično mislim da pravo preče kupovine ima puno smisla, kao i direktni pregovori sa ruskom stranom, jer mislim da postoje vrlo jaki argumenti za bitno promenjene okolnosti poslovanja NIS-a u odnosu na one u kojima su se ruski partneri javili kao kupci i kasnije dominantni vlasnici", rekao je.

Ocenio je da promenjene geopolitičke i poslovne okolnosti predstavljaju osnov za otvaranje razgovora o vlasničkoj strukturi NIS-a.

Na pitanje da li bi nacionalizacija mogla da ugrozi snabdevanje Srbije ruskim gasom, Šoškić je naglasio da se ne zalaže za takav pristup.

"Nacionalizacija je nešto što ja ne zagovaram. Ja sam to javno i rekao, mislim da to nije dobra stvar. To ne samo da je loša poruka prema ruskom partneru, to je generalno loša poruka prema stranim investitorima", istakao je Šoškić.

Objasnio je da Srbija ne bi trebalo da stvara sliku zemlje koja pribegava drastičnim merama pre nego što iscrpi mogućnosti za dogovor.

"Mi ne treba da kreiramo imidž zemlje koja može tako da donese neke drastične odluke, a da nije prethodno pokušala druge mere koje imaju više smisla i više vode računa o tome da se proces tako odvija da druga strana ne bude nezadovoljna", rekao je Šoškić.

Kritikovao je i dosadašnji pristup državnih organa rešavanju pitanja NIS-a, ocenjujući da Srbija nije bila dovoljno aktivna u traženju rešenja.

"Mi smo, čini mi se, barem od tih malo informacija koje dolaze u javnost od tih državnih zvaničnika, uglavnom mogli da zaključimo da smo tu apsolutno negde sa strane, da čekamo da se nešto desi, da nismo proaktivni, da nismo otvorili to pitanje", naveo je Šoškić.

Kada je reč o američkim sankcijama NIS-u, Šoškić je ocenio da je neophodno pronaći rešenje u dogovoru sa američkom administracijom, kako se ne bi ugrozilo poslovanje kompanije.

Objasnio je da SAD koriste svoj uticaj na međunarodne platne tokove i finansijske institucije, što utiče i na kompanije koje posluju u Srbiji.

"To zahteva, pored ostalog, da se dogovori s američkom administracijom neki modalitet koji neće ugroziti poslovanje", rekao je ŠoŠkić.

Prema njegovim rečima, cilj američkih sankcija je da se obezbedi povlačenje ruskog vlasništva iz NIS-a, zbog čega su više puta odobravani privremeni rokovi za pronalaženje rešenja.

Šoškić smatra da je Srbija znatno ranije trebalo da započne razgovore sa ruskim partnerima o budućnosti NIS-a.

"Mi smo 2022. godine mogli jasno da vidimo da Zapad uvodi sankcije ruskim preduzećima na celoj teritoriji Evrope i mislim da je bilo osnova da mi takođe sa ruskim partnerima razgovaramo na tu temu, jer je NIS značajan privredni subjekt u Srbiji i ne treba da zbog međunarodne geopolitike ugrožavamo našu privredu", naglasio je Šoškić.

Govoreći o pregovorima o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom i ograničenjima koja predviđaju propisi Evropske unije, ŠoŠkić je ocenio da Srbija treba da traži rešenje koje najviše odgovara njenim ekonomskim interesima.

Naveo je da evropske zemlje i dalje uvoze određene količine ruskih energenata, uključujući tečni prirodni gas, kao i da se trgovina ruskim energentima nastavlja i sa drugim delovima sveta.

Prema njegovim rečima, Srbija mora da razvija alternativne pravce snabdevanja kako ne bi zavisila od jednog dobavljača.

"Srbija prosto mora da vodi računa o svojim interesima pre svega i to nastojanje da dođemo u poziciju da imamo izbora i da nas niko ne može ucenjivati, mislim da je ispravno polazište – da otvorimo alternative i mogućnosti, a da na kraju kupujemo od onoga od koga nam je to najpovoljnije", rekao je Šoškić.

Šoškić (Studentska lista): Kurs dinara ostaje fiksan

Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić je danas kazao da je Poštanska štedionica stabilna i da nema razloga za zabrinutost zbog kursa dinara.

On je za RTS ocenio i da je propast Alta banke mogla da bude sprečena da je Narodna banka Srbije blagovremeno reagovala.

Šoškić, bivši guverner i profesor Ekonomskog fakulteta, je istakao i da će troškove tog propusta posredno snositi građani.

Govoreći o Banci Poštanska štedionica, Šoškić je naglasio da se njeno poslovanje ne može porediti sa situacijom u Alta banci.

Objasnio je da je osnovna razlika u vlasničkoj strukturi, jer je država vlasnik Poštanske štedionice i raspolaže mehanizmima kojima može da obezbedi dodatni kapital i likvidnost, ukoliko to bude potrebno.

"Prva stvar koju treba da imamo u vidu jeste da su Alta banka i Poštanska štedionica apsolutno različite. Jedno je mala banka privatnog vlasnika, a ovde je država vlasnik", kazao je.

Naveo je da država može da dokapitalizuje banku, "može da doda likvidnost ako je potrebno", te je istakao da trenutno nema potrebe za takvim merama, "jer je Poštanska štedionica likvidna".

"Banka je likvidna, dakle Poštanska štedionica je likvidna. Aktivirani su instrumenti podrške likvidnosti. Nema razloga za bilo kakvu vrstu panike", poručio je Šoškić.

Ocenio je da je vlada Srbije u tehničkom mandatu, na predlog Ministarstva finansija, trebalo da se obrati javnosti i objasni da nema razloga za zabrinutost u pogledu poslovanja Poštanske štedionice.

Prema njegovom mišljenju, takvo obraćanje doprinelo bi smirivanju građana i sprečavanju širenja neosnovanih informacija o stabilnosti bankarskog sistema.

Kritikovao je i predstavnike vlasti i pojedine medije, za koje tvrdi da doprinose uznemiravanju javnosti širenjem neosnovanih informacija.

"Interes zemlje nije podgrevati bezrazložne panike. Interes zemlje je da se kaže istina. Istina mora da se kaže, a ne da se šire priče o tome kako će dinar da izgubi vrednost i da ljudi neće dobiti penzije", rekao je.

Napomenuo je da "su to sve neistine, kao što je neistina da će Poštanska štedionica da propadne".

Smatra da je Ministarstvo finansija trebalo da predloži Vladi da građanima uputi jasnu poruku o vlasništvu države nad bankom i mehanizmima koji stoje na raspolaganju za očuvanje njene stabilnosti.

Ocenio je i da održavanje stabilnog kursa dinara ne predstavlja poseban izazov za monetarne vlasti, već da je pre svega reč o odluci o režimu deviznog kursa.

"Nikad nije bilo teško održati fiksni kurs. Održati fiksni kurs je uvek bilo lako. Samo što se u našoj javnosti promovisala neka potpuno netačna teza kako je održavanje fiksnog kursa naročita sposobnost. Ne, to je pitanje odluke", rekao je Šoškić.

Smatra da nema razloga da se kurs dinara menja i da bi eventualna destabilizacija ukazivala na neodgovarajuće postupanje nadležnih institucija.

"Fiksirati kurs je vrlo jednostavno i sada, ako dođe do bilo kakve destabilizacije kursa, to je samo dokaz da neko to namerno želi da uradi", ocenio je Šoškić.

Naglasio je da Studentska lista ne planira promenu postojećeg režima deviznog kursa.

"Studentska lista je vrlo jasna – kurs će biti fiksan i oko toga nema u ovom trenutku nikakve diskusije. Dakle, biće fiksan", poručio je Šoškić.