Istraživanje: Evropljani veruju da ljudi izazivaju klimatske promene, ali ne žele da se odriču
Istraživanje agencije JuGov (YouGov) u šest evropskih zemalja pokazalo je da između 69 odsto ispitanika (u Nemačkoj) i 80 odsto (u Francuskoj) veruje da se klima menja. Samo jedan do četiri procenta to odbacuje, a 14-20 odsto misli da se menja, ali ne kao rezultat aktivnosti ljudi, piše britanski Gardijan.
Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, a naučnici navode da promene klime izazvane delovanjem ljudi, prvenstveno sagorevanjem fosilnog goriva, dovode do češćih i jačih talasa vrućine, suše, šumskih požara i razornih oluja.
Istraživanje, čiji su rezultati objavljeni neposredno pred klimatsku konferenciju COP31, koja je počela danas u Turskoj, pokazalo je i da između 79 i 89 odsto ispitanih u Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji i Velikoj Britaniji smatra da bi se države efikasnije borile s krizom kroz međunarodnu saradnju.
U članicama EU ispitanici su češće rekli da odluke o klimatskim akcijama treba donositi na nivou EU a ne na nacionalnom nivou. Tako misli 50-54 odsto ljudi u Francuskoj, Italiji i Nemačkoj, 61 odsto u Danskoj i 64 odsto u Španiji.
U svim zemljama je zbog klimatske krize zabrinuto 65-83 odsto ispitanih, uključujući 23-42 odsto onih koji su "veoma zabrinuti", preneo je Gardijan.
Navodi se da je u Francuskoj udeo "veoma zabrinutih" porastao s 28 odsto u aprilu na 42 odsto u avgustu, a u Nemačkoj s 27 na 40 odsto, da bi zatim opet pao na 31 odsto.
U svim zemljama većina (45-63 odsto) smatra da još nije kasno da se izbegnu najteže posledice klimatske krize, ali da to zahteva drastičnu promenu pristupa, dok samo 11-24 odsto misli da je već kasno.
Istraživanje je pokazalo i da do 20 odsto ispitanika smatra da će tekuće mere biti dovoljne da se spreče najozbiljnije posledice klimatskih promena. Oni podržavaju one mere koje ne utiču direktno na njihov život.
Najveću podršku, kako se navodi, imaju sađenje drveća, subvencionisanje energetske efikasnosti, zabrana jednokratne plastike i oporezivanje velikih emitera CO2. Na protivljenje su naišli povećanje akciza na gorivo, ograničavanje potrošnje mesa i mleka, oporezivanje avio-karata i zabrana proizvodnje vozila s benzinskim i dizel motorima.
Sličan pristup je i kada su ispitanike pitali koje bi korake bili spremni da sami preduzmu. Popularne su jeftine i jednostavne mere: uređenja bašte kod kuće ili potrošnja samo sezonskog voća i povrća, ali ne i kupovina isključivo polovne robe ili plaćanje skupljih avio-karata.
